Приручник на тему: Како препознати психопату

Први корак борбе против проблема је препознавање – психопате

Четврт века колапса државе, народа и морала довела су до пораста психичких обољења. Најразорније дејство на становништво имају психопате.

Психопатија је трајни поремећај личности, углавном без интелектуалних сметњи – због чега је препознавање болесника отежано. Узрочницима се сматрају лоша социјализација у детињству, последице телесних и душевних обољења, као и комплекс малог полног органа који је често праћен импотенцијом.

Психопате понекад показују шизоидне, параноидне и хипоманичне симптоме, а за њих се каже да су „далтонисти за људска осећања и моралне вредности“. Психопату је најлакше препознати по потпуном отсуству савести – као једне од најважнијих особина нормалних људи. Недостатак савести праћен лажним самопоуздањем психопати омогућава лаку манипулацију нормалним људима.

Потпуно и неизлечиво отсуство осећања омогућава психопати да злодела чини потпуно имун на осећај кривице, стида или срама. Психопата никада не сматра да са њим нешт није у реду – њему су увек други криви за све. Егоцентризам и нарцисоидност омогућавају му да чини страховиту штету другима, не долазећи у сукоб са законом.

Психопата је хладнокрвни предатор, камуфлиран маском трезвености и разума увек ће оптужити жртву за оно што је сам урадио. Главне особине психопате су:

• увек мора све да се уради по њиховом наређењу, као једином исправном начину
• амбициозни су када се ради о стицању моћи над људима, теже доминацији и тоталној контроли других
• услед недостатка савести немају моралну кочницу нити било каквих обзира
• емпатични су, без осећања и поштовања за друге особе

Амерички психолог доктор Роберт Харе направио је такозвану „checklist“ – листу описаних карактеристика психопате:

• слаткоречивост и површински шарм – углађеност у покушају, праћена отсуством било каквих обзира према саговорнику, уз често упадање у реч другима
• грандиозна самовредност – ароганција праћена уверењем о својој супериорности и прецењивањем својих (реално: скромних) могућности
• потреба за стимулацијом – нови изазови и увек нова, празна обећања
• патолошко лагање – екстремна форма подмуклости, манипулације и лажи највидљивија је приликом јавних наступа психопате
• варање и манипулација – хронично коришћење обмане и превара сваке врсте
• недостатак кајања – психопате немају обзира нити осећања према другима, а туђ бол и патња доносе им (често и неприкривен) ужитак
• паразитски животни стил – неспособност испуњења својих обавеза и радних задатака, од психопате прави хроничног манипулативног паразита који живи на рачун других (неретко управо својих жртава)
• неурачунљивост – лоша контрола емоција: нетрпељивости, претњи, вербалног вређања других и агресивности највидљивија је приликом јавних наступа психопате
• вишестрана неодговорност – немогућност испуњења својих обећања и како радних, тако и сексуалних обавеза, праћена хроничном импулсивношћу психопати доноси честе промене сарадника и љубавника

Први начин борбе против психопате је пресецање свих веза, ако то није могуће саветује се заштита личног интегритета. Директан конфликт са психопатом подразумева његово раскринкавање као први корак борбе.

Уништење пирамиде лажне моћи, коју је психопата дуго и мукотрпно стварао је предуслов успеха директне конфронтације. Овако нападнути психопата брани се свим средствима да одржи свој положај и контролу, а често не преза ни да физички ликвидира оне који угрожавају његову доминацију.

Раскринкавање тера психопату да покаже своје право лице, што олакшава борбу против њега. Психопате се налазе у свим слојевима друштва, али најразорнији утицај имају у политици, где са напредовањем његове моћи расте колатерлна штета његових (зло)дела.

Психопата је вук у јагњећој кожи – са народом као стадом оваца

Инфо Анонимни

Референце:
https://sr.wikipedia.org/sr/Psihopatija
http://www.dragas.biz/psihopate/