Руски председник Владимир Путин појавио се за говорницом Уједињених нација први пут после 10 година и оставио бољи утисак од Барака Обаме у свом излагању.
Двојица лидера су, под плаштом сопствених интереса и претензија, причали о проблемима који угрожавају светски мир. У тој дебати, чији је циљ био доказивање ко је јачи, боље се снашао Владимир Путин.
Руски председник је осуо паљбу критика на рачун америчке спољне политике, директно оптуживши САД за хаос који влада на Блиском истоку. Поред Сирије, осврнуо се и на ратове у Ираку и Либији, из којих су се изродиле бројне терористичке групе. Он је рекао да је амерички унилатеризам и жеља за планетарном хегемонијом изазвала расуло у поједним деловима света, те да је сада “време за нешто ново”.
Са друге стране, Барак Обама је деловао као да му је нелагодно што се у том тренутку налази у УН. Амерички председник је највећи део свог излагања провео бранећи се од Путинових оптужби, у чему није нарочито блистао.
У неколико наврата је понављао једне те исте реченице, те је сваки пут када је деловало да нема одговор, невешто понављао фразе које су се завршавале са “Асад мора да оде”.
Сиријски председник свакако сноси своје парче одговорности у кризи која разара његову земљу, али далеко да је једини кривац.
Очито је да ни Америка ни Русија не желе једна другу у Сирији. У том погледу, Обама је направио још једну грешку. Амерички председник је позвао све државе да се прикључе борби против Исламске државе, нарочито своје савезнике Саудијску Арабију и Јордан. Тиме је индиректно одшкринуо врата Русији, али и Ирану, да такође дају свој допринос борби против џихадиста, што се никако не поклапа са интересима Сједињених Држава.
Тешкој ситуацију у којој се јуче нашао Обама допринели су и председници Кине и Ирана, Си Ђинпинг и Хасан Рохани, који су отворено подржали ставове Владимира Путина.
Тако је амерички председник дошао у позицију да брани не само своје поступке за време скоро осмогодишњег мандата, већ и читаву америчку спољу политику у протеклих петнаестак година.
Стога су скоро сви политички аналитичари, па чак и они из САД, после јучерашњег заседања у УН закључили да је Путин оставио утисак “силеџије”, док су Обаму декларисали као “слабића”.
То је можда и најбоље описао директор “Фореигн полицy” групе Дејвид Роткопф, који је написао да је “85 посто Путиновог говора озбиљна бесмислица, али да је и даље много боље од онога што је рекао Обама”.
“Обама би можда победио у учионици, док би Путин однео победу на терену”, написао је Роткопф.
После Генералне скупштине УН, Путин ће се у Москву вратити са осећајем победника, док ће Обаму у Вашингтону дочекати још већи гнев републиканаца, који су већ дуго незадовољни његовим “млаким ставом”.
Анализа “Бизнис инсајдера”: Путин уводи нову еру геополитике
Ангажовање Русије, Ирана и Кине на новом светском жаришту показује да се односи на светској шаховској табли спољне политике полако мењају. До скоро је било незамисливо да се неко отворено супротстави неприкосновеним Сједињеним Државама у “успостављању светског реда и мира”.
Уколико погледамо петнаестак година уназад и интервенције у Авганистану, Ираку, Пакистану, Јемену, Либији, јасно се да се тада нико није озбиљно супротставио Сједињеним Државама, не рачунајући млаке и неделотворне вербалне критике.
Поновна подела снага између глобалних сила, пак, малим земљама и народима не значи много, јер оне и даље трпе због интереса великих.
В. Филиповић, Блиц
фото: АП
