„Мислио сам да су сви као и ја и да не узимају дневнице за путовања”, рекао је премијер прошлог петка обраћајући се студентима београдског Правног факултета увређено констатујући да је тек тога дана сазнао како поједини возачи и кафе-куварице у Влади Србије имају веће плате и од њега самог. Свота која се за те и сличне намене издваја из буџета га је „шокирала”, али није јавно рекао које су то шокантне бројке. Влада је одмах реаговала на ову неподопштину усвајајући Уредбу којом су дневнице за службена путовања државних чиновника сведене на симболичне износе. Тако ће наши чиновници убудуће путовати по земљи Србији са 150 динара у џепу дневно што је чак 17 пута мање од онога што су до сада добијали, док ће у иностранству морати да се задовоље са 15 уместо 65 евра.
Пошто су премијерову одлуку одмах подржали из већине министарстава сазнали смо и да у Министарству за рад Александра Вулина на службени пут већ годину дана иду без икакве дневнице. Али је изгледа интересовање у том министарству за путовања сасвим ишчезло или се истопило скупа с дневницама.
Дневнице су, међутим, биле само један од начина како су државни упосленици, функционери или политичари могли да инкасирају значајне износе мимо плате. Својевремено, у време Коштуничине владе 2006. године, јавност је била згранута открићем да су поједини посланици са скупштинске благајне подизали и по 50 хиљада евра јер су наводно толико новца трошили долазећи на скупштинска заседања. Неки су се, пак, довијали тако што су тврдили да још живе у родном граду иако их тамо нико није виђао још од средње школе. Ставка на коју су порески обвезници Србије издвајали огроман новац свих протеклих година била је „одвојен живот” наших функционера.
На мети критике посебно су били, али и до данас остали, парламентарци. Актуелној председници Скупштине Маји Гојковић таблоиди су збројили да језа годину дана обишла 14 земаља, док је њеној претходници Славици Ђукић Дејановић спочитавано да је за време мандата на службена путовања потрошила чак осам милиона динара. Тек спорадично бука би се дизала око појединих министара као што је то недавно био случај са Зораном Михајловић коју су таблоиди оптуживали да је службеном платном картицом намењеном трошковима током службених путовања плаћала неке приватне рачуне. Колика је тренутна вредност те картице немогуће је сазнати, али колика год да је нова владина Уредба сигурно неће погодити највише државне функционере. Јер они и до сада вероватно нису зависили од ових дневница.
Припадници опозиције имају право да у потезу владе ипак виде само демагогију и маркетинг, док би у влади могли да одговора да је то можда маркетинг на коме се ипак може уштедети. Шта све можеш у Србији са 150 динара? Посланици и министри сигурно не знају одговор. Али могу да питају грађане Србије.
Јелена Церовина, Политика
