Само Вучић Америку спасава

Тај дан иако посебан почео је сасвим уобичајено. Тренутно неприкосновени извођач радова у Кирбиленду, пробудио се наравно пре свих, око 5 ујутро, ако је уопште и спавао. Савршен као млади Аникин Скајвокер и самообновљив попут Вулверина, са презиром је одбио зачињену инфузију Др Филгуда. Очекују га велика дела, те мора остати бистрог ума. Најзад је онај Ђерђ Матковић успео да му обезбеди простор у америчким новинама, па ће део свог времена утрошити да грађанима света пренесе поруку преко Вашингтон тајмса. Показаће он планети како се брани угрожени Вашингтон, од којег полако беже сви и са Истока и са Запада, свесни да његово присуство и „добре услуге“ по правили значе – хаос. Избоксовану прилику он ће искористити и да баци клетву на „заостали“, никад довољно реформисани српски народ. На крају ће се и потписати, чисто да би Џон Кери научио да се не зове „Вучек“ већ Вучић.

У костиму „Капетана Америке“

Дубоко замишљен Вучић је пришао огромном плакару, препуном разних одела. У њему су још увек у крајичку стајале униформе чувених Книнџи, Војске Републике Српске и српских четника, којих никако да се ослободи. Темплари су некад као доказ покорности новим газдама морали да газе крстове, можда и он организује ритуално спаљивање ове одеће. Поред њих сијало се најновије перје грађанина Европе, реформатора, али и златно кече које су му поклонили Хашим, Рамуш и Еди за несебичну помоћ у стварању велике Албаније. Можда и оно послужи. Уосталом Европа захваљујући бриселским комесарима полако али сигурно постаје муслиманска. Ту је место нашла чак и женска одећа. Данас, под снагом његових ЕУ реформи, чак и официри Војске мењају пол. Толика је његова моћ! Ипак из самог левог угла ормана он је извукао костим – „Капетана Америке“, он је савршен за чин писања ауторског текста за Вашингтон тајмс. И ево, чим га је са муком навукао, одмах му се јавила најважнија порука Јенкијима – „Сједињене државе не могу оставити Западни Балкан као недовршен посао.“ Русија на међународној сцени све више потискује САД, али он ће Америма упутити позив да се врате на место злочина и све приведу крају.

Проклињање Срба

Мораће добро да поведе рачуна о чему пише и колико су јаке његове речи. За Вашингтон тајмс тренутно раде бивши пуковници Војске САД који бљују ватру на Русе, а Москву оптужују за како сами тврде предстојећи Армагедон у 21. веку (није у питању шала).[1] На истом месту шкрабају и амерички активисти за „слободни Тибет“ који прозивају Пекинг за скоро све проблеме у Азији и зову на обарање кинеске владе.[2] Он, Вучић не може да буде тако отворен али ипак, нико му не брани да проклиње Русе и Кинезе у себи, а Србе отворено преко Вашингтон тајмса. Прва реченица је увек најважнија. „Историјски гледано, моја земља је била одани савезник Сједињених држава са којима се раме уз раме борила у оба светска рата.“[3] Одличан увод пара вреди, а у овом случају и остајања на власти. Треба се додворити америчкој хоботници која контролише Србију, због тога је реч „одани“ кључна. То што су се Сједињене државе са закашњењем укључиле у оба светска рата вагајући како да што боље искористе међусобно убијање Европљана, док су Срби већ увелико крварили, нећемо помињати, као ни финасирање Хитлера од стране америчких корпорација. Заборавићемо и на употребу маринаца против Срба у Далмацији 1919. године[4], као и на савезничко бомбардовање цивилних мета у Србији током Другог светског рата.[5]

Доста је историје у једној реченици.

Вучић је размишљао да помене у свом тексту Михајла Пупина и Николу Теслу али се сетио да је српски геније из Идвора на мировној конференцији у Паризу 1919. године прибављао територије за Србију и Југославију, док их он, лидер напредњака губи и предаје. И то не било коју земљу већ Косово и Метохију. Поред тога ко је данас тај Пупин у Србији, земљи у којој Вучић има апсолутну већину? Ако треба обрисаће га из историјских књига, тако му црвених штикли Јелене Триван (директор „Службеног гласника“). Али за сада ће га изоставити из свог ауторског текста, јер тамо за Пупина нема места. Уз увод, добар закључак је подједнако важан. Вођа напредњака га је зато одмах написао. „САД не могу оставити Западни Балкан као ’недовршен посао‘, већ морају крунисати сопствене вишедеценијске напоре и напоре региона, обновљеним напретком, реинтеграцијом и европским интеграцијама региона“, написао је Вучић.

Честа употреба речи „регион“ није проблем, показати приврженост Вашингтону је најважније.

Како су изгледали вишедеценијски напори Беле куће на Полуострву? Од планирања злочина против мира заједно са Ватиканом 1982. године, преко извршења тог недела разбијањем Југославије, санкција, агресије на РСК, РС и СРЈ и коначне окупације КиМ те фалсификовања и изопштавања Резолуције 1244. Да не заборавимо пљачкање српских природних ресурса у Јужној српској покрајини, све веће задуживање државе и грађана и изношење њиховог новца у иностранство…

Вучић проклиње српски народ позивајући Сједињене државе да доврше своје злочине на Балкану. Мало ли је, обзиром да долази од актуелног премијера, координатора служби безбедности и сл? Уз пут, он ће овим текстом испеглати аферу прислушкивања и рекетирања америчких пословних људи у Србији у коју је како тврде медији умешан његов кум. Баш зато је у тексту важно да истакне како је, часна скаутска реч, демократа. Вучић истиче зато да су: „демократске власти у Србији одлучне да реше све неизмирене разлике, чак и једнострано проглашену независност Косова, на jевропски начин — кроз дијалог.“ Није могао да напише „амерички“ начин јер би то значило да призива каубојштину којом зрачи историја „изузетних“ Јенкија. Ипак поручио је да ће Срби само причати док им Запад отима КиМ. Уз пут ће подсетити на сопствено „страдање“. Он је „каменован“ у Сребреници где је отишао да ода „пошту бошњачким жртвама“. Тако су муслимани који су проводили геноцид над Србима, убице жена и деце постали жртве.

Заједно против „аномалија“

Будућу у костиму Марвеловог „супер хероја“ на памет му је пала реч „аномалија“. Вучић пише: „Од 2000. године, Београд и Вашингтон су заједничким снагама отклањали узроке и последице аномалија до којих је дошло у билатералним односима после НАТО интервенције 1999. године, и изградили нове односе засноване на обостраном поверењу и заједничким интересима, борећи се против организованог криминала, трговине дрогом и тероризма и градећи стабилност и просперитет на Западном Балкану.“

Као што знамо највеће аномалије од 5. октобра у Србији су: јунаци који су је бранили, слобода, независност, борба за КиМ, војска, СПЦ, Русија, јака привреда и сл. Иако се у Београду хвали како је једини представник власти који сме да каже да су Сједињене државе извршиле агресију на СРЈ 1999. године, овај пут се за потребе Вашингтон тајмса одлучио за појам „интервенција“. Њихова „интервенција“ је убила Милицу Ракић и другу децу, а њу Вучић не види као злочин.

Како би Јенкији које он позива да „доврше посао“ на Балкану могли да буду злочинци?

Што се тиче борбе против мафије, трговаца дрогом и терориста, заиста званични Београд и Вашингтон раде заједно. МУП Србије и њене специјалне службе су постали обезбеђење нарко клана Османи који заједно са другим шиптарским мафијашким породицама за потребе ЦИА растура дрогу по Европи.Терористи и трговци људским органима су Вучићеви уважени партнери на путу у ЕУ. Све је како је Бела кућа тражила. С тим у вези премијер као најзначајнију на Полуострву помиње сарадњу са Албанијом. „Као светионик политике помирења у региону, односи Србије и Албаније су ушли у нову еру зближавања након прве билатералне посете која је уследила после 70 година“ пише Вучић. Ма он је успео оно што ни Тито није! На овај начин Вучић поручује да је још један стратешки циљ САД на Балкану постигнут те да је Србија постала гарант велике Албаније. Ко ће приметити да политичар који води земљу у ЕУ исту везује за Албанију и на тај начин њене европске интеграције чини још даљим? Све ток док Мађарска диже зид на граници са Србијом. Премијер је још стигао да се похвали приближавањем НАТО пакту и економским просперитетом у све сиромашнијој и задуженијој Србији. Прокључавши у костиму „Капетана Америке“, Вучић је завршио своје дело. Америка може да буде мирна јер је он брани.

[1] http://www.washingtontimes.com/news/2015/oct/1/ken-allard-us-russia-pursing-different-goals-in-mi/

[2] : http://www.washingtontimes.com/news/2015/sep/30/maura-moynihan-forgotten-tibet/

[3] http://www.washingtontimes.com/news/2015/sep/30/aleksandar-vucic-toward-a-strengthened-serbian-ame/

[4] http://academic.evergreen.edu/g/grossmaz/interventions.html

[5]http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:487568-Saveznici-nas-bombardovali-na-Titov-zahtev

Борис Алексић, Фонд Стратешке Културе