У Србији 628.000 људи живи у апсолутном сиромаштву, што значи да скоро 10 одсто становника наше земље протекле године није могло да се храни како прописују стандарди,показује истраживање Европске мреже против сиромаштва.
Кувани оброк, свеже намирнице и здрава исхрана нису доступни свима. Расипање и бацање превеликих количина хране светски је тренд у којем Србија не заостаје, па је питање када ћемо добити закон о вишковима хране.
Крагујевац је први град у Србији у којем већ годину дана функционише пројекат о вишковима хране. Студентски центар два пута недељно, све што се не поједе, уместо да баци или уништи, после контроле Завода за заштиту здравља, подели.
“Битно је рећи да то нису корисници који користе услуге народне кухиње, већ су то корисници које Центар за социјални рад својом методологијом делегира и битно је да онога дана када је подела оброка позива се одређени број људи. Такође је важно да евентулани вишкови који се јаве при дистрибуцији ових првобитних вишкова бивају путем волонтера Црвеног крста подељени слабо покретним и непокретним особама у нашем граду”, каже Млађан Димитријевић директор Студентског центра у Крагујевцу.
Србија годишње баци 250.000 тона хране
У Европи се годишње баца 22 милиона тона хране. У Србији се по незваничним подацима годишње баци или уништи 250.000 тона, што је превише у односу на бој сиромашних.
Већ девет година “Банка хране” анимира компаније, произвођаче и донаторе. Помогла је 85.000 људи. “Банка хране” управо је добила 4 тоне основних животних намирница од запослених у једној банци. Складиште је пуно, али није тако сваки дан.
“Ми помажемо и деци и младима са сметњама у развоју, ромима, старима, затим помажемо незапосленима, помажемо социјално угроженим породицама, избеглим и раслејеним лицима, тако да ми се трудимо да покријемо све угрожене категорије становништва зато што не постоји одређени орган у нашој земљи који ће директно помоћи свим тим категоријама одједном”, каже Милана Блажић из Банке хране.
“Желимо да када је у питању национални ниво да то уведемо у законску регулативу, да то институционализујемо, да дефинишемо које су то угрожене групе, коме је храна потребна на ком нивоу и које су то количине, јер нам се дешава и данас да центри за социјални рад и они који се баве народним кухињама да и данас бацамо ти храну”, каже Владимир Маринковић члан Радне групе за израду закона о вишковима хране
Радна група увелико ради на анализама. “Оно што је кључно је да се договоримо да министарством финансија, да направимо модел са минситарством и пореском управом да се ти који донирају храну ослободе од ПДВ-а, да се договримо са Министартсвом здравља и пољопривреде када је у питању строга контрола безбедности те хране и министартсва за социјлани рад да дефинишенмо јасно категорије којима ће та храна бити дистрибуирана”.
Закон о вишковима хране требало би да уђе у скупштинску процедуру до јесени наредне године.
Б92
