Уколико Ангела Меркел под притиском немачке јавности, али и доброг дела своје Демохришћанске уније одустане од политике отворених врата према мигрантима, Србији прети велика избегличка криза.
По систему домино ефекта границе ће тада затворити Аустрија, Словенија и Хрватска, а Србија би као транзитна земља у предворју ЕУ постала централни колективни центар азилантима на самој граници са ЕУ.
На овакав сценарио упозоравали су раније и у Центру за заштиту и помоћ тражиоцима азила који се интензивно претходних месеци баве избегличком проблематиком.
Беч пооштрава контроле
Због одлуке Мађарске да затвори границу према Хрватској, аустријске власти су пооштриле граничне контроле, а на прелазима у Корушкој Караванкентунел и Граблах код Блајбурга почеће систематске граничне контроле. У покрајини Штајерској појачани надзор ће најпре бити на прелазима Шпилфелд, Мурек и Бад Радкерзбург. Како би се обавио појачани надзор, Министарство унутрашњих послова искористило је могућност позивања војске у помоћ. Услед растућег броја избеглица у Аустрији, повећан је и број напада на њих.
Чистилиште ЕУ
– Најгоре је што немамо резервни план, нити на кога да се ослонимо, а проблем се неће решити сам од себе нити вишом силом – каже Радош Ђуровић, директор Центра.
Он каже да ће суседне земље штитити сопствено двориште и да ће за то имати солидарност ЕУ, за разлику од Србије која није чланица ЕУ.
– Ако Хрватска затвори своју границу према Србији, то ће ставити на тест цело наше друштво, и то ће бити примарна тема у наредном периоду. Све остало ће бити у другом плану. Нама у том случају прети да будемо предворје, на неки начин чистилиште ЕУ, јер због географског положаја Србије мигранти нас не могу заобилазити на свом путу ка крајњим дестинацијама у западној Европи – каже за “Вести” Ђуровић.
Он скреће пажњу и на финансијски аспект проблема.
– Свако задржавање дуже од једне недеље на територији Србије биће о трошку државе.
ЕУ је недавно Србији доделила свега 17 милиона евра помоћи за највећи мигрантски талас у послератној Европи.
Пусићева променила став
Колико се ствари драстично мењају говори и то да је у два дана шефица хрватске дипломатије Весна Пусић дала две опречне изјаве. Прво је тврдила да неће затварати своје границе према Србији да би упитана шта ће се догодити ако Словенија затвори границу, узвратила да ће то онда морати да учини и Хрватска.
Радош Ђуровић каже да затварањем границе са Србијом Хрватска не би решила проблем већ би само мало добила на времену с обзиром на то да би се мигранти преоријентисали на БиХ, а босанско-хрватску границу је због рељефа немогуће затворити.
Нећемо бити логор
Министар за рад и социјална питања Александар Вулин изјавио је јуче да је тренутна ситуација на граници Србије и Хрватске нормална иако је у петак Мађарска затворила “зелену границу” са Хрватском.
– Уколико све земље буду затварале границе Србија ће водити рачуна о својим интересима, па ћемо видети шта ће се дешавати. Али, да ће Србија бити неки прихватни центар где ће се скупљати мигранти са читавог Блиског истока и ту остајати дужи временски период – неће. Србија није и неће бити концентрациони логор – категоричан је Вулин.
На све то треба додати и предстојећи зимски период који намеће да се прихват миграната не може решавати на исти начин као у летњем периоду, већ ће захтевати озбиљније капацитете за смештај. Србија има пет центара за азил са максималним капацитетом за смештај до 1.000 људи, чему треба додати још и око 500 места у привременим прихватилиштима. Колико је то недовољно говори податак да у Хрватску из Србије дневно у просеку стиже 5.000 људи.
Ј. Арсеновић – Вести
