Како Британци већ више од два века разарају и расипају Србију и Србе при том мењајући савезнике ко прљаве гаће

Од како су Срби „усрећени“ признањем независности 1878. године, Британци Србима капу кроје, све са намером да им на уши пада, како свој бољитак видети не би могли а нарочито не државу која им у томе помаже.

Владавина либерала у Србији (XIX век), коју данас неки историчари и политичари извлаче из нафталина као „европско буђење“ Србије, имала је прваке који су јасно и гласно истакли на првом месту српске националне интересе, иако су сами европски просвећени!

Управо им је боравак у тој просвећеној Европи (током школовања) помогао да сагледају своју обавезу према својој Отаџбини, која се споро и тешко усправљала после петвековног ропства под Османлијама. Та хришћанска Европа на Западу тако лако је то злоупотребљавала, увек зарад својих уско државних интереса али никад зарад само српских.

Од настанка „Начертанија“ Илије Гарашанина лупа та просвећена Европа „чврге“ умним Србима, који јаку, стабилну и независну Србију створити желе, и то са Косовом као државним и духовним стожером, који ће све српске земље окупити.

Битка за праг земље Србије траје од када је почео српски национални програм, само су покварењаци са Темзе увек изнова мењали своје савезнике, као непосредно видљиве теренске извршиоце.

Насртај на Косово, који сада води Немачка у форми захтева за „дијалог“ по моделу некадашње две Немачке, перфидни је покушај да Срби сами омогуће уједињење Албанаца из Албаније и Шиптара као националне мањине (али већине на Косову!) у Србији, и то насилним отимањем дела државне територије, што је јасан пример кршења међународног права.

Цео XX век траје нескривена намера Британаца, да заједничку државу коју су Срби крвљу платили и скупо преплатили у два светска рата, разоре и распу, на мале, вазалне државице. Притом мењају своје савезнике ко прљаве гаће, док се са ватиканским планерима у закулисним антисрпским играма надмећу, али увек договарају.

Пред Други светски рат, успеће да убеде Кнеза-намесника да одобри настанак Бановине Хрватске, као „повијестне“ жеље хрватског народа али на великом делу српске етничке територије. Окупација Југославије и настанак НДХ као проширене основе Бановине, где је почињен злочин геноцида над Србима, замаглиће у целости ову прљаву игру покварењака са Темзе, а настаће прозивање нациста и фашиста, који јесу подржали настанак НДХ али нису битно учествовали у креацији саме Бановине, као претече њене.

Желећи да се против Немаца и Талијана боре на брдовитом Балкану до последњег антифашисте Србина и Грка, како би заштитили (освајачко) британско дупе на блиском истоку, узеће Британ ци за своје савезнике комунисте који желе само власт по сваку цену. Зато ће помоћи долазак на власт feldvebela Broza у Југославији, опет вешто приказујући да га је управо довео Јосиф Висарјонович (Стаљин) а не здружени, Ватикан и цинични Винстон.

Ослобођење Београда, који су октобра 1944. црвеноармејци ослободили уз минимално разарање самог града, што није била уобичајена пракса у брзом наступању на Берлин, замагљено је одмах причом о злоделима ослободилаца против демократске грађанске већине. Притом се само упорно „заборавља“ да су ти „коминтерновски ослободиоци“ носили енглеске униформе и јели америчка „труманова јаја“(напомена – јаја у праху!), а не шчи и кашу.

Када се feldvebel Broz уз њихов демократски савет одлучио на своје „историјско“ НЕ, настаће намерна пљачка Србије, одвожењем свих значајних фабричких постројења на територију некадашње НДХ и Словеније, јер прети опасност од тог азијата из Москве, a потомци припадни ка „казнене експедиције“ из Великог рата и преживели легионари некадашње војске НДХ (одмах ослобођени даље робије!) гаранција су да неће баш тако лако „ИВАН“ (нацистички израз за црвеноармејца) ушетати, тим пре што су далековиди Срби листом послати на летовање уз рекреативни друштвено-корисни рад, како цинично назваше feldvebelov гулаг ГОЛИ!

Сам feldvebel Broz ће ипак за сваки случај мало подуже боравити на острву које штите бродо ви и авиони тек створеног НАТО пакта а затим у еуропској Љубљуни, док су инжињерци испод Белог двора у Београду тајне лагуме убрзано градили ( за случај потребе брзе евакуације).

Од времена Милана Обреновића IV, не беше у Београду владара који се толико свога народа плашио и стално некакве завере против себе сањао.

Када се упркос дуготрајним поделама, злонамерно изазваним свађама и насилној симетрији „усташе-четници“, српски народ најзад сабра у поводу прославе 600. годишњице Косовског боја, одмах поче растурање заједничке државе да не би била делимично преуређена по српској жељи.

Док су са Запада потомцима фашиста стизале пошиљке оружја и бројни инструктори из разних формација са радним искуством на „демократизацији“ у Африци и Азији, из Лондона је Србима стигла радна група за обнову „демократског поретка“, отворено се противећи оружаном отпору Срба у западним деловима заједничке државе, коју потомци кољача из два светска рата руше оружјем а спремају и нове игре под патронатом НАТО планера, за преуређење балканског простора као „полазне линије“ за развој трупа, које ће учествовати у „оправданој“ подели Сибира већ дефинисаног као „општесветско добро“ а не никако само руско, док Русија саму себе тражи.

Британски планери ће се сетити, да су Османлије насилно преводиле Србе на Ислам, стварају ћи тако верску нетрпељивост проткану породичним мржњама, осветама, разарањима, те ће посаветовати каубоје, да се са Блиског истока доведу шиитски екстремисти у грађанским ратом захваћену БиХ, верски фанатици, већ задојени антиправославном мржњом у рату против совјетских трупа које су само помагале тада легални режим у Авганистану.

Као колатерална штета ове „демократске“ помоћи муслиманској армији у БиХ, развиће се језгра терористичке „беле АЛ Каиде“ од које се усрећитељи на Темзи ипак штите ригорозном безбедносном контролом, док свима причају бајке о толеранцији и мултикултуралности.

Упорно помагање муслиманских верских фанатика на Балкану, оном његовом делу где је некада као окупатор вековима владала Отоманска империја, а све у функцији злонамерног растакања православних балканских народа, полако али сигурно ближи се крај.

Запажени радни боравак у региону исламског филозофа и теолога шејх Имран Назар Хосеин-а, означава нови почетак квалитетнијег односа и дијалога православних и муслимана на брдовитом Балкану, али без мирођија „демократије“ из НАТО кухиње по британском кувару!

Јасна и прецизна дијагноза злоупотребе религије у финансијско-освајачке сврхе, што некадаш њи колонијални господари са Темзе имају у својим радним верзијама, детаљно разјашњена од признатог водећег теолога, елиминише код исламских верника утицај разних обилато плаћених „лилипутанаца“, као носилаца видљивог зла у својим срединама.

Нимало не чуди што су разне НВО које се тобож баве „толеранцијом међу народима и верским заједницама“ али са сорош-казана, напрасно и оглувеле и онемеле, те се никако о његовој посети и значају његових предавања не оглашавају, а и компјутери су им изненада у квару те ни не пишу коментаре, о посети његовој и дометима исте. 

Жалосно је што ни медији у Србији који себе саморекламерски називају независним, нису више простора посветили овој радној посети, која има изузетан дугорочни значај.

Додуше и новинари њихови, поодавно су на „демократским јаслама“ почели апанажу жвакати, а није се баш ласно тако драге апанаже одрицати, јер криза медија није сада настала, а преживљавање као практична дисциплина, за многе је новинаре постало приоритет.

Видљиво је ипак да дописници такозваних глобалних медија (DW, RFE, VOA, CNN, SKAY NEWS, CNN) нису уопште посветили преко потребну пажњу овој радној посети, чекајући свој став из кординативног центра који се управо упиње да измисли стратегију новог лагања.

Време посете угледног теолога поклопило се са видљивим учинком војне помоћи легалном режиму у Сирији, где се здруженим снагама антитерористичке коалиције зауставља даљи раст и развој зла познатог по имену ИД, а већ видљиво произведеног у лабораторији НАТО, уз доминантну улогу саветника са Темзе, који још увек (узалудно!) своје рециклиране колонијалне снове сањају.

Разобличавање ове прљаве игре, и то од водећег исламског теолога, развејало је „демократску завесу“ као санак пусти, недосањани, злочинаца из финансијско-ратнохушкачког НАТО лобија.

Јасно се видео стандард двојног морала, јер брз, ефикасан и свима транспарентан наступ антитерористичке коалиције, који је показао сву умешност и одлучност да се зло искорени, отвара низ питања о правој намери досадашњих лажних операција и подухвата НАТО, који немају ни позив легалних власти, ни одлуку СБ ОУН, али имају право име – злоупотреба силе зарад интереса групе корисника, а не никакво штићење „демократских слобода“.

Зато медији у Србији као да се уздржавају, да нагласе тренутак посете, повод посете и нарочито намеру теолога, да покрене нови квалитет дијалога између православних и муслимана , али без „демократске завесе“, јер је њено ношење у протеклих четврт века на брдовитом Балкану донело само крв и сузе народима, који имају и намеру и потребу да у миру, спокоју и толеранцији живе у својој земљи, по својој мери, а не мери разних смутљиваца са Темзе. Зато, стварна независност Србије мора да почне и борбом за независне, слободне и одговорне медије, а не послушничко-итерпретаторске ,по диктату неке наоко невидљиве редакције, антисрпске свакако.

За промену, нека се само собом баве, имаће увек довољно посла (чистећи своје „Аугијеве штале“) после векова нерада у својој кући, на промени свести своје, за почетак!

Владимир Фролов, Фонд Стратешке Културе