ХАОС У ВУЧИЋЕВОМ КАРТЕЛУ: Туче, свађе, подметања…

Српска напредна странка у свему личи на свог председника: настала је преваром, развила се ширењем заблуда и лажи, наноси штету народу и држави и чека је неславан крај. Као и Александар Вучић, напредњачки мехур од сапунице изгледа моћно само у режимским медијима. У стварности, СНС је растрзана унутрашњим сукобима по свим нивоима, од Председништва до месних одбора.

Вучић је свој политички картел растеретио сваке идеологије, принципа и морала, а у складу с тим бирао је и сараднике. Поред конвертита из свих странака, у СНС-у су своје место нашли бројни криминалци, убице, ратни и антиратни профитери, крупни мафијаши и обични џепароши. Као што је давно приметио један бивши новинар, Вучић свима изгледа као тегла сенфа – ко год га види, пожели да у њега умочи своју виршлу. Исту жељу имају и многи паразити који га данас окружују, али проблем је у томе што нема довољно сенфа за све. Нервозни због неиспуњених амбиција, напредњаци су се окренули једни против других. Готово да не постоји страначки одбор у коме нема раскола, свађа и физичких обрачуна. Неспособни да врше власт и раде било шта корисно, напредњаци су доказали да су сасвим солидни у креирању афера, намештању послова, прављењу и тражењу рупа у закону, па и у унутарстраначким саботажама, шпијунирању и шамарању.

Иако су поделе мотивисане искључиво личним интересима истакнутијих појединаца, исказују се кроз припадност Вучићевом или Николићевом клану. Сукоб који је три године тињао, уз повремена распламсавања, епилог ће добити на ванредним парламентарним изборима. Рачуни ће се сводити преко изборних листа с којих Вучић намерава да почисти већину Николићевих људи. Зарад мира у кући, вођа напредњака је кадровима свог политичког оца препустио неколико градова и општина. Пошто више не постоје разлози за кохабитацију, ускоро ће бити отворена сезона лова на припаднике бајчетинске фракције.

Шта их очекује видели су на примеру Томислава Николића, кога Вучић преко својих медија и уз помоћ слуге покорног Војислава Шешеља компромитује на најпрљавији начин, званичну децу му оптужује за корупцију, а пребројава ванбрачну, док му супругу Драгицу оптужује за криминал. Истовремено му квари бизнис-варијанте и растерује спонзоре. Без обзира на функцију председника државе, Николић може само да јавно кука како га Вучићеве службе прислушкују. Сва моћ је у Вучићевим рукама, а он зна како да је употреби, бар кад су у питању сплетке и интриге. У таквим условима, Николић нема снаге ни да заштити себе, а камоли своје сараднике и абоненте. Остало му је само да ћути, трпи и чека повољан тренутак за контранапад.

Вучић још није одлучио шта да ради с Николићем. Чињеница је да се Тома понаша коректно, не злоупотребљава функцију председника, не меша се у рад и не утиче на одлуке Владе и странке, али то није довољно да смекша Вучића. То зна и Николић, зато избегава и полемику, а камоли отворену борбу. Однос снага би се донекле пореметио само ако се Николић охрабри да с Ивицом Дачићем уђе у неку врсту сарадње. Међутим, обојица су сувише заплашени, знају шта би их снашло кад би се супротставили деспоту.

Много комплекснији унутарстраначки проблем Вучићу ствара Зорана Михајловић. Презентацијом вишка амбиције и ароганције, заснованог на подршци одређених страних центара моћи, свакодневно му подрива ауторитет и диже притисак. Но, она нема шансе у надгорњавању с Вучићем, који је, стрпљив и упоран, успео да у тој дисциплини надшешељи и Шешеља.

Како стоје ствари Вучић јој је демонстрирао пре неколико недеља, после њеног повратка с пута на коме је потрошила око 8.000 евра са службене „виза“ картице. Иако Правилник о садржини, издавању и вођењу путних налога не дозвољава да га потписује лице на које се налог односи, Михајловићева је била принуђена да то уради јер је лично Вучић забранио свим службеницима у Влади и њеном министарству да јој изађу у сусрет. Не само што ју је принудио да прекрши правилник, него је и преко свог „Информера“ пласирао причу о њеном расипништву, наводећи да је за куповину гаћица, наочара и парфема потрошила тачно 895.951 динар. Рачун је подмирила личном уплатом на „виза“ картицу, што не мења утисак о бахатости и кршењу прописа.

Чистку у врху Српске напредне странке Вучић је почео од потпредседника Игора Мировића. У игри мачке и миша, Вучић је новосадског политиканта годинама замајавао обећањима да му је наменио значајну функцију. После обе напредњачке изборне победе, и 2012. и 2014, Мировић је остајао без министарског места, задовољавајући се вођиним уверавањем да се стрпи до покрајинских избора, кад ће га поставити за премијера Војводине. Избори су се приближили, а Мировић је испао из игре.

Чим је схватио да је испао наиван, Мировић је направио другу грешку. Потрчао је Николићу у заштитнички загрљај. Џабе. Уместо опроста грехова, Вучић је запретио расветљавањем Мировићеве улоге у корупционашким аферама „бехатон“ и АТП Војводина.

Избацивање Игора Мировића са списка претендената на место будућег напредњачког премијера Војводине распламсало је амбиције његових конкурената. Иако се отворено наметао, из калкулација је испао Александар Бата Милованчев, шеф одборничке групе СНС-а у новосадском парламенту. Милованчев није штедео на финансијској подршци странци. Много је давао, а и примао. Захваљујући СНС-у добија четири плате, укупно 397.930 динара. Без обзира што Милованчев има оно што Вучић највише воли – паре – није добио поверење господара, чак и међу напредњацима је сувише омражен да би био прихватљив.

У тим калкулацијама све су тањи изгледи Милоша Вучевића, актуелног градоначелника Новог Сада. Истрошен унутарстраначким сукобима, без кредибилитета и способности да привуче спонзоре, Вучевић се претворио у кловна који отвара градилиште за подизање једног семафора и свечано пушта у рад точилицу за гас на пумпи. Ипак, Вучић га, и таквог, држи на клупи за резерве, можда му затреба.

Тренутно, Вучићев фаворит број 1 за покрајинског премијера је Бранислав Недимовић, актуелни градоначелник Сремске Митровице. На ту функцију дошао је још 2008, као кандидат Демократске странке Србије. Годину дана пре истека мандата напустио је ДСС и основао Групу грађана „Вредна Митровица“, а у јануару 2015. прешао је у СНС, поносно истичући да је трансфер остварен уз „директно учешће Александра Вучића“.

Уз новог мезимца Недимовића, Вучић се узда и у Милоша Томића, који је такође доказао конвертитски карактер. Томић се истакао у Демократској странци из које је прешао у Динкићев УРС, па у ДСС, да би се, док га интерес држи, скрасио у СНС-у. Истим темпом мењао је и функције у највећим државним предузећима. Био је председник Управног одбора НИС-а, директор „Транснафте“ и „Србијагаса“, радио је и у „Србијаводама“ и „Хидроинвесту“, а тренутно се налази на челу Управе царине. За тог несташног менаџера Новосађани тврде да је власник неколико ноћних клубова, међу којима је и „Музеј“ на Тврђави, познат по најлепшим го-го плесачицама у Србији.

Као с го-го девојкама, Томић се одлично сналази и с рођакама Александра Вучића. Да би се додворио вођи, збринуо је његове две сестричине Миу и Ању Костић. Преко „свог човека“ Зорана Јовичића, Миу, која је и одборница СНС-а у градској Скупштини, запослио је у Јавном предузећу Пословни простор. Ања се, наводно, недавно удала за Дамира Зобеницу, напредњачког посланика у Скупштини Војводине. Ко познаје Зобеницу изненадиће се вестима о женидби, али не и о успону у картелу. Рођени Пуљанин, настањен у Новом Саду, недавно је добио одрешене руке да рашчишћава односе међу завађеним напредњацима у Нишу, што довољно говори о врсти поверења које у њега има Вучић.

По рођачкој линији, наравно диктаторовој, Томић је момка из Босне Милана Станивуковића, званог Арчи, прво запослио у Царини, а онда га је прогурао до места директора Градског саобраћајног предузећа. Због свих заслуга, неће бити изненађење ако Вучић за војвођанског премијера на крају подржи баш Милоша Томића.

С друге стране, Маја Гојковић нема баш никакав утицај на кадрирање међу напредњацима у Новом Саду и Војводини. Пошто је подржава још само Урош Балов, Гојковићка није успела ни двоје-троје својих штићеника да удоми у градским предузећима. Но, то јој је најмања брига. И сама ће се, после следећих избора, наћи у непријатној ситуацији, јер се лако може догодити да је Вучић пусти низ воду, а то би омогућило распетљавање афере АТП Војводина, нови судски процес, прикладну казну, пленидбу имовине и одлазак на дуже службено путовање у Митровицу или Забелу.

Још док је био један од водећих људи Демократске странке Горан Кнежевић годину дана је провео у притвору. Иза решетака је маштао само о освети Бојану Пајтићу, кога је сматрао одговорним за своју голготу. Дуго се надао да ће га сменити на месту покрајинског премијера, али од тога, по свему судећи, неће бити ништа. Врсни рибар људских душа, Александар Вучић уверио је Кнежевића да се концентрише на корисније ствари. После краће авантуре на месту афлатоксичног министра пољопривреде, Кнежевић је остао без могућности да се кандидује за неку државну функцију. Вучићу је био кориснији за мешетарење на терену, далеко од јавности. Као човек од поверења, а с великим искуством и бројним познанствима, Кнежевић обавља осетљиве задатке врбовања функционера из других странака. Колико добро испуњава обавезе најбоље илустурује стање на политичкој сцени његовог Зрењанина.

У кампањи за локалне изборе 2012, Кнежевић је, као кандидат СНС-а за градоначелника, освојио 29 одсто гласова, четири више од Вучића у Београду. Међутим, онда је прихватио улогу диктаторовог специјалисте да прљаве послове и на место градоначелника поставио Чедомира Јањића, а Сашу Сантовца за његовог заменика. Нема везе што је Јањић био кандидат ДСС-а, а Сантовац СРС-а и што су водили најжешћу кампању против Кнежевића и СНС-а. Поред њих, Кнежевић је на напредњачку депонију довео и многе друге функционере и чланове ДС, ДСС, СРС и разних група грађана, створивши микс какав није забележен у новијој историји Србије и остатка света.

С таквом влашћу, логично, Зрењанин пропада, али глас искрених опозиционара се не чује, локални медији су строго контролисани.

Због тих заслуга, Зрењанинци су Кнежевићу прикачили подругљив надимак „банатски Исус“, али он не мари, испунио је животни сан, добио је место у борду директора НИС-а, званичну плату од 10.000 евра, службени ауто и шофера, али не и обавезу да иде на радно место. Иако у врху СНС-а има много љубоморних на Кнежевићев статус Вучићевог „уцењеног миљеника“, чак и они му признају вештину у обављању прљавих задатака, међу којима је, како кажу, и држање Војислава Шешеља на кратком повоцу, мало уз помоћ штапа, мало више на конвертибилан начин.

Мантру „у СНС нема поделе на Вучићеве и Николићеве људе“ врте све зараћене напредњачке струје, па и оне суботичке.

– О поделама у СНС причају они који не могу себе да пронађу у странци, они који не могу да направе жељени успех, или они који не дођу на жељено место. Они који не поштују хијерархију странке и који мисле да могу да износе своја приватна мишљења и да вређају чланове морају да сносе последице – тврди Гојко Радић, члан председништва СНС-а и предводник Николићеве фракције.

У праву је. С тим што ће из страначке хијерархије ускоро бити најурени многи Николићеви људи, међу којима и Радић, о коме Вучић и приватно и јавно има најгоре могуће мишљење. На недавним изборима за савете месних заједница у Суботици напредњаци су остварили одличан успех, освојили су апсолутну власт. Међутим, иза тог податка крије се проблем: од 130.000 уписаних бирача за СНС је гласало само око 8 одсто. Свестан да би већа излазност пробушила напредњачки предувани балон, Вучић је одлучан у намери да се реши Радића и страначки одбор препусти Богдану Лабану.

Иако је директор „Електровојводине“, Лабан врло вредно ради у странци. Вучић у њега има толико поверење да ће га пребацити у Београд, како би га укључио у вођење картела. У сваком случају, Лабан ће имати истакнуту улогу у предстојећој кампањи, која за један од циљева има и чишћење СНС-а од Радића и осталих неподобрних николићеваца.

Ко су и какви су напредњаци видело се током сукоба у Вршцу. Иако су на изборима освојили само шест одборничких мандата, без потребе су кооптирани у власт. Договор је, наводно, остварио Томислав Николић, како би дошао до утицаја над Вршцем. Међутим, његови кадрови су изазвали толики револт чланства да су пред седиштем локалног одбора организовани протести. Уз транспаренте с позивима Вучићу да дође, смени несподобно руководство и реши проблем, једни напредњаци су делили летке с оптужбама на рачун других напредњака. По моделу какав постоји у врху странке, ударили су кум на кума, в.д. председника општинског одбора СНС-а Љубиша Милосављевић на Славишу Максимовића, општинског секретара из СНС-а.

– Ми штитимо углед СНС-а. Љубиша Милосављевић, наш в.д. председник, који је истовремено и саветник председника општине, бахато троши општински новац. У време економске кризе, он је на репрезентацију потрошио 388.203 динара, док је службене дневнице у иностранству наплатио 426.096 динара. Насилничким ставовима настоји да професионално, лично и страначки потпуно уништи све који су се усудили да се супротставе његовој самовољи – наводи се на летку незадовољних напредњака, који су обећали да се неће разилазити док не дође неко из врха странке да помогне у „спасавању угледа“.

„Бахати трошаџија“ Максимовић одговорио је оптужбом да протест воде „изманипулисани и лабилни карактери“, а подршку им дају политички противници из ДС-а, СПС-а и других странака.

Прозвани Александар Вучић показао је своје право лице. Шампион у манипулацијама, у складу са својом девизом „што горе по остале, то боље за мене“, за сређивање стања у Вршцу одредио је Радомира Николића и тиме преварио све сукобљене стране. Незадовољни напредњаци, ионако љути на Тому Николића, додатно су се разјарили кад им је стигао син Раде да их смирује, па су, сироти, поверовали да их само Вучић може спасти из муке. С друге стране, бајчетински клан је стекао уверење да је извојевао победу и сачувао превласт у Вршцу, не схватајући да ће после следећих избора бити немилосрдно почишћени.

Много јужније, још је тужније. Нишки напредњаци не могу ни да преброје колико гарнитура се сменило у локалном руководству, како оних које су сами бирали, тако и оних које им је наметала централа из Београда. Анархију нису могли да зауставе ни Вучићеви специјални емисари Радомир Николић и министар Братислав Гашић, који су неколико пута одлазили у Ниш, смењивали и постављали, претили и обећавали, све узалуд.

Иако су пролетос помпезно најављивани унутарстраначки избори, градски и општински одбори у Нишу су распуштени одлуком централе, која им је за координатора поставила Милана Станојковића. Наравно, то ништа није решило.

Док страначки функционери на конференцијама за новинаре пласирају причу о томе како нема подела, много реалнију слику приказао је др Драган Чорбић, универзитетски професор, градски одборник и један од оснивача СНС-а.

– Градска власт је лења, неодговорна и некомпетентна и Ниш је пред банкротом. У нашим јавним предузећима нема људи који мисле о јавном интересу. „Паркинг сервис“ отворено пљачка грађане. Не постоји институција конкурса, већ се људи примају зна се како. То је извор свих наших проблема, зато би требало да руководства свих јавних предузећа поднесу оставке и да се покупе – рекао је Чорбић, одборник владајуће Српске напредне странке, крајем семптембра.

На нишком Правном факултету др Чорбић води наставу из предмета „правни систем“, тако да му није било тешко да на примеру свог града опише стање у напредњачкој власти у целој Србији – лења је, неодговорна и некомпетентна.

Чорбићев говор у градској Скупштини мобилним телефоном је снимала одборница и народна посланица Адриана Анастасов, да има доказ против неподобног колеге. Наравно, СНС се оградила од др Чорбића, али бар нико, за сада, није организовао његово пребијање, какво се догодило недавно у Ковину, где је, у кабинету председнице општине један напредњачки одборник претукао другог јер није хтео да га заштити од полицијског прогона.

Услед шпијунских активности партијских другова недавно је у Крушевцу зглајзао Милоје Михајловић, познатији као Миле Меда. Према тврдњама локалних напредњака, Михајловић је упао у клопку. У седишту странке је, наводно, узимао мито, не знајући да су просторије озвучене.

– Миле Меда има занимљиву политичку каријеру. Као кадар СПС-а био је градоначелник Крушевца. У време НАТО бомбардовања био је толико жесток да је тврдио како је срамота да Лазарев Крушевац на Косово пошаље само 8.000 резервиста, ред је да их буде бар 16.000. У ратно време је ратовао, у мирнодопско је водио љубав, због чега је стекао имиџ председника незваничне комисије за напредовање згодних активисткиња и чланица СНС-а. Ваљда су у ту сврху од „Симпа“ и наручили тросед на развлачење, који украшава страначке просторије. Једна од кандидаткиња одлично се показала на „усменом делу испита“, али ипак није прошла у ужи избор за посланицу. Револтирана, неколико пута је јавно протестовала пред седиштем странке у Обилићевој улици, оптужујући партијске другаре за превару: „За јебање сам вам била добра, за гласање вам не ваљам“ – тврди за „Таблоид“ један од истакнутијих крушевачких напредњака.

Недавно је крушевачка власт одбила да се једна улица назове по Милици Костић, девојчици која је 1974. извршила самоубиство скоком са 11. спрата, из стана у коме су четворица злочинаца покушали да је силују. Против тог предлога гласао је и један од осуђених силеџија, који је робијао десетак година, а данас је одборник из Српске напредне странке.

Као и за све остало, челници Српске напредне странке упорно лажу да међу њима нема подела.

Чињенице говоре другачије. У Ваљеву одавно траје жесток сукоб две струје, недавно је смењен председник Градског одбора Добривоје Грујичић, а повереник Милан Марковић је поднео неопозиву оставку, не одржавају се унутарстраначки избори, а из Београда још не стиже папир с именом новог координатора. „Српска напредна странка је препуштена самовољи појединаца без икаквог моралног и политичког кредибилитета“, наводи се у писму разочараних чланова СНС-а, којима је забрањено појављивање и задржавање у страначким просторијама.

У Пожаревцу, где СНС учествује у власти, дошло је до сукоба између вучићеваца и николићеваца око смене директора Дирекције за изградњу града Славка Живковића, као и због кривичне пријаве против заменика градоначелника Миодрага Степановића поводом спорног тендера за брежанску скелу.

У Чачку је неколико месеци трајало затишје, али страсти су се узбуркале предлогом за смену Небојше Јовановића са места директора ЈП „Градац“, коју су захтевали актуелни повереници СНС-а Марко Парезановић и Игор Трифуновић. Међутим, Бојан Драшковић, шеф одборничке групе СНС-а, као и већина председника месних заједница, који су потписали петицију подршке директору Јовановићу.

У Кули је неколико пута долазило до хаоса међу напредњацима, општински одбор је распуштен одлуком централе, а велике муке су пратиле и избор привременог повереништва. Оно и није битно, пошто се зна да владајућом коалицијом, у којој се налази и СНС, управља бизнисмен Никола Џомба, који зарезује Вучића исто онолико колико Вучић др Стефановића.

Већ две године Вучић безуспешно покушава да нађе кадровска решења у Ужицама. Без консултација с локалним руководством, претио је сменама градоначелника и појединих директора јавних предузећа.

Небојша Симовић, председник краљевачких напредњака, морао је јавно, на локалној телевизији Мелос и на конферецијама за новинаре, да се заклиње у Александра Вучића како би покушао да очува јединство странке. У Врању је крајем јула одржано строго контролисано гласање на коме су уверљиво победили кандидати наметнути из Београда. Поражена је струја Томислава Миленковића и Александра Јоксића, који су у СНС стигли из Уједињених региона Србије, односно из Нове Србије. Власт су освојили „стари напредњаци“ Драган Николић и Драган Стевановић Боске, који је 2012. оговарао Вучића жешће него бивша супруга Ксенија.

У Лучанима је СНС власт освојила помићивањем и застрашивањем гласача. Исти манири су били присутни и приликом поделе функција. Иако је преко своје струје Томислав Николић једно време успевао да оспори избор Весне Стамболић на место председника општине, на крају је испало по Вучићевој жељи. Љути николићевци су најавили цепање странке, али до сада то нису спровели у дело, вероватно чекају расписивање избора.

У Горњем Милановцу су поделе изазване тужбом коју је одборнички клуб СНС-а поднео против Јадранке Достанић, председнице општине, такође напредњакуше. Достанићева је прекршила закон како би мужу обезбедила да буде члан општинске изборне комисије. Део напредњака, за које се тврди да су николићевци, подржао је председницу општине, а вучићевци су одговорили њеним избацивањем из одборничког клуба.

У свим општинским одборима Српске народне странке постоје поделе, само не у Зајечару, тамо су сви против локалног газде Саше Мирковића.

Сакупљени из свих странака, јавних предузећа и тајних мафијашких гангова, напредњаци не уништавају само нормалне грађане Србије, него и једни друге. Умрежени под контролом Александра Вучића шире страх и насиље, а после следећих избора, кад се очисте од пристојних и лаковерних чланова, може да се очекује само још већа тортура.

Предраг Поповић
КЊИГЕ ПРЕДРАГА ПОПОВИЋА НАРУЧИТЕ НА 063/123-2702