Испоруке зејтина и шећера које обезбеђује држава и даље споро стижу до рафова продавница

УЉЕ, а делимично и шећер из Робних резерви споро стижу у продају, јер се трговине и не „туку“ да их преузму из фабричких погона. Осим мањих трговинских кућа, првих дана преузимања јефтинијег уља нису нарочито били ажурни велики продајни ланци. Логично, јер им се више исплати да продају скупљу робу и зараде више, поготово што је на тим артиклима лимитирана маржа на десет одсто.Како је „Новостима“ потврђено у више уљара и шећерана, иако је требало да трговци пошаљу своја возила у фабрике са налозима, нису то чинили, тако да су издвојени уље и шећер остали да чекају на лагеру. Тих намирница и даље нема у супермаркетима.

У условима сада већ озбиљне кризе и несташице основних артикала поставља се питање да ли држава треба да обезбеди неки сигурнији канал снабдевања тржишта, који би био у обавези да испоручује робу која је дефицитарна. А, када сви затаје као сада, да ли би требало да се омогући увоз те робе на дуже, па да се тек тада преиспитају и прометници и добављачи и да се не играју стрпљењем потрошача.

Трговци кажу да све преузете количине одмах пусте у продају, али да су те испоруке недовољне за њихову малопродају.

– Преузели смо извесне количине уља из резерви и одмах их пласирали у петнаестак објеката, а нове испоруке очекују се већ у суботу, за дане викенда – тврде у водећим трговинским ланцима. – Проблем је што су количине из резерви сувише мале и ограничене за ланце од неколико стотина продајних објеката. Уље продајемо по утврђеној цени од 142 динара. У петак у току дана очекује се и испорука 25 тона шећера из резерви.

ЧЕТВРТИНА ВИШЕ

УЗ уље и шећер из резерви, упоредо се у појединим трговинама продаје и зејтин и шећер по, како кажу, продавци редовним, вишим ценама. Најчешће цене „дијаманта“, „витала“, „сунца“ или „искона“ су од 165 до 190 динара за литар, а цена шећера у неким маркетима достиже и до 120 динара. У већини СТР-а није било несташица, јер су применили за четвртину скупље ценовнике за шећер и уље.