После серије атентата у Паризу у којима је погинуло 130 људи, доведено је у питање не само постојање Шенгенског уговора већ и саме ЕУ.
Француски председник Оланд је ових дана изјавио да “уколико ЕУ не буде могла да затвори своје спољне границе, прети јој распад”.
Земље ЕУ са Француском на челу тражиле су јуче ревизију Шенгенског уговора о слободном протоку људи и робе на територији 26 држава потписница. Једна од мера коју Париз тражи јесте систематска контрола идентитета свих који прелазе спољну границу ЕУ, укључујући и држављане чланица Шенгенског уговора.
При том, Француска захтева да те контроле буду координисане са осталим земљама чланицама које би у сваком тренутку требало да буду у току шта се дешава на спољној граници ЕУ. Та мера захтева измену члана 7 Шенгенског уговора.
За сада је на границама контрола пасоша врло ретка уколико је реч о држављанима неке од 26 чланица. Нови начин контроле омогућио би комбиновање података правосудних и полицијских база с подацима на граничној контроли.
Ово појачавање надзора над спољним границама моћи ће да почне од марта идуће године.
Уочи састанака европских министара, француски министар унутрашњих послова Бернар Казнев рекао је да жали због тога што није добио информације од једне европске државе о томе да је у Европу ушао Абделамид Абауд, који је имао кључну улогу у атентатима 13. новембра у Паризу и кога је француска полиција убила у среду у акцији у предграђу Сен Дени. Абауд је прошао кроз Грчку, Немачку, Белгију, али није хапшен јер ниједна полиција није имала налог за хапшење.
На листи мера је и стварање базе података о путницима, укључујући оне на унутрашњим линијама, као и боља контрола поседовања и продаје ватреног оружја.
Специјални затвори
Француски премијер Валс је рекао да је донета одлука о формирању посебних затворских центара за повратнике из Сирије и све оне који су осумњичени за тероризам, што подсећа на концепцију америчког Гвантанама где се доспева, иако кривица није доказана.
Остаје, међутим, неизвесно да ли ће Француска и друге државе Шенгенског уговора моћи да чекају на примену ових мера до марта идуће године. Чак и када се то догоди, није извесно да ће спољне границе ЕУ бити “херметички затворене”.
Н. Јокић – Вести
