Вучићев режим потрошио 800 милиона евра народног новца на напредњачку пропаганду (видео)

Од 2011. до 2014. за маркетиншке услуге, од пара грађана, је издвојено преко 800 милиона евра, рекла је чланица Савета за борбу против корупције Мирослава Миленовић. Она је додала да је ова Влада штедљивија од претходне, али да јавна предузећа нису. Код органа АП Војводине постоји огроман скок у трошковима за пропаганду током 2014, додаје.

Савет за борбу против корупције припремио је извештај о трошењу јавног новца за рекламирање у медијима и, према њеним речима, требало би да се нађе у Влади Србије за око две недеље.

Извештај, пренела је, обухвата преко 120 субјеката – председника, Владу, министарства, јавна предузећа, локалне самоуправе, органе Аутономне покрајине Војводине, државна тела…

“На преко 120 адреса смо послали захтев за податке у периоду од 2011. до 2014. године. Тражили смо донације, оглашавања, најразличитија штампања, публиковања, прес клипинг”, наводи Миленовићева.

“Савет је хтео да види кад су била највећа трошења средстава од 2011. до 2014. Говоримо овде о маркетиншким услугама које иду искључиво из буџета”, каже она.

Упитана о којој суми је реч, кад су у питању те три године, рекла је: “На нашем узорку, говоримо о преко 60 милиона евра, али кад се наш узорак прошири на целокупни миље Србије, ту се онда ради о преко 800 милиона евра”.

Највећа потрошња је, према извештају, била 2012. А 2014. долази до знатног стезања каиша, наводи она и додаје да се у том периоду ипак види доминантно трошење новца кад се ради се о јавним предузећима. “Јавна предузећа се користе као партијски плен, образац је исти, само су се људи променили, или су променили дресове”.

“Штедљивија је ова влада од оне претходне, из 2012. године, али не и јавна предузећа”, објашњава.

Каже да се већина оних од којих су тражили податке одазвала позиву Савета. “Телеком Србија, Србијагас и Информатика Нови Сад нису и до сада су остали упорни”, наводи. “И ево сада се дописујемо са Министарством спољних послова и да парадокс буде већи – и са Владом Србије”, каже чланица овог владиног саветодавног тела.

Како је појаснила, утврдили су да је Видеонет, из кабинета првог потпредседника Владе 2013. плаћен у милионским износима. “Још траје преписка о тим подацима. Ја се надам, ми смо саветодавно тело Владе, па се још надам да ћемо податке о овим извештајима добити наредних дана”, наводи она.

“Ми финансирамо да одређена руководства бахато располажу средствима и да неће о томе да дају податке”, наводи Миленовићева, осврћући се на Србијагас, Телеком и Информатику.

Додала је да је Савет упутио укупно око 50 захтева Поверенику за информације од јавног значаја, да се до многих података након тога дошло, али да у случају ова три предузећа до сада ни тај потез није уродио плодом.

Када говоримо о буџетском новцу, о парама грађана и грађанки Србије, тада процедуре морају да се поштују, каже она наводећи да су баш оне много пута извртане руглу, а да су тендери намештани…

Истакла је давање донација и спонзорстава медијима и спортским клубовима, и стварима које немају везе с радом тих предузећа. Навела је пример Србијашума, где су имали увид да су се плаћале карте за концерт Ане Бекуте. Те донације немају никакве везе с радом Србијашума, подвлачи.

Говорећи о извештају, рекла је да није приметила да постоји медиј који није примио новац, само се негде ради о мањој количини.

За 2014. постоји тренд штедње осим у Аутономној покрајини Војводини, ту долази до огромног скока код органа и организација, скока у трошковима за пропаганду”, наводи она.

Како је набројала, Тањуг, РТВ, РТС, Новости, Политика, били су поприлични корисници буџетског новца. За РТС је било јасно, јер је за њих опредељен део буџетског новца, за остале има нејасноћа, додаје.

Истакла је и случај Пинка. “Имамо давање пореских подстицаја кроз непримерене репрограме. Чак и онда кад се каснило са отплатом тих репрограма, давани су нови. Агенција за осигурање и финансирање извоза је у 2014. дала ТВ Пинк милионски кредит за рефинансирање”, наводи чланица Савета и додаје: “Необично је што је то извозни подстицај”.

Она је истакла да је Савет у прошлом извештају говорио о поприличном оштећењу буџета поводом случаја Телекома и оснивања Арене спорта, и каже да не види да се до данас тај случај покренуо.

“Ситуација у медијима лошија него прошле године”
Сет медијских закона није довео до бољитка, што се положаја медија тиче, и данас је ситуација лошија него прошле године, кад је он донет, каже Миленовић. Главну причу воде, према њеном мишљењу, власници маркетиншких агенција блиских власти.

“Приватизацијом медија само се прави инфраструктура за предстојеће изборе”, наводи Миленовић
Она је истакла нетранспарентност власништава, финансирања, талоблоидизацију медија, цензуру и аутоцензуру, што је, како наводи, било предочено и у извештају Савета од фебруара.

Овим (новим) извештајем показујемо да се ради о огромној количини новца и утицаја на медије, каже она.

Финансијски фактор је овде најважнији, затим нетранспарентност и власничка структура, додаје она. Само власништво је генерисано новцем, тиме да добијате новац из буџета кад сте блиски структури власти, каже она и додаје да то није својствено само овој, него и ранијим гарнитурама.

Влада не жели још чланова у Савету?

Миленовићева је рекла да Агенција и Савет за борбу против корупције добро сарађују и да раде на изради Закона о Агенцији, око ког су усаглашени.

Додаје да је проблем што је мало чланова у Савету, шест укупно, и да су још 2013. упутили Влади предлоге за именовање нових. Послали су три имена, међу којима је и професор Илија Вујачић, али од именовања ништа. “Међутим, имамо ћутање и опструкцију. 2013. и 2014. и 2015. стално смо питали шта се дешава са тиме, али ништа”, додаје.

“Влада има дискреционо право да не жели да именује, али је основни ред да одговори да ли жели или не”, каже она.

Савет је, како каже, предлагао Влади да распусти Дипос. “Невероватно је да се извештаји Савета и ДРИ игноришу, невероватно је да се не попише имовина државе… Невероватно је да Влада не разматра извештаје свог регулаторног тела, то је недопустиво за једну земљу”, наводи она.

Извор: Н1

“Упад Николе Петровића био непријатан”
Говорећи о свом раду у Савету за борбу против корупције, каже да је то тело стално изложено притиску.

После извештаја о Дипосу у Савету за борбу против корупције, имали смо упад Николе Петровића, директора ЕМС, који је дошао у Савет И изразио незадовољство тиме што је наведен као један од закупаца државних некретнина, прича Миленовићева.

Каже да је та посета била непријатна, да је са потпредседником, који је потписник извештаја, имао разговор, и да је тврдио да је угрожена безбедност њега и његове деце објављивањем адресе.

“Ми смо објавили адресе државних станова који су закупљени. Ми смо објавили које су те јединице и који људи су добили право на закуп на то… Да ли они тамо живе, да ли су ту њихове пословне јединице, да ли тамо гаје цвеће, ми се тиме нисмо бавили”, истиче Миленовићева. “Нисмо објавили уговор Николе Петровића о закупу са НН особом, па тиме угрозили његов живот и живот његове деце”, додаје.

“Стефановић је политичка фигура, полиција се удавила у аферама”
Чланица Савета за борбу против корупције и форензички рачуновођа, која је у суботу нападнута у хаустору зграде у којој живи, гостујући у Прессингу објаснила је и зашто не стоји питање министра Стефановића – зашто не сарађује с полицијом и зашто није пријавила суботњи напад.

Она је рекла да је праћена преко три месеца, да је све почело од августа, а кулминирало у том месецу тиме што је претучен њен блиски сарадник Иван Нинић. Како је рекла, 4. септембра се обратила за помоћ. “После те моје пријаве, ја сам била одведена у Службу за борбу против организованог криминала, а затим и у Управу криминалистичке полиције. Са инспектором сам обишла сва места где сам претпостављала да се дешава пратња, пописивали смо камере, шетали смо до сваког ћошка где је шетао, испод ког дрвета је стајао… После тога – ни писмо ни разгледница”.

Како је навела, она је случај пријавила, сарађивала са полицијом, у непрекидним контактима упућивала да је ситуација озбиљна… Каже да су особе које су је пратиле приметиле и њене колеге из Савета за борбу против корупције, али да њих нико из полиције није контактирао с тим у вези. Додаје да никада није била обавештена ни да ли су сигурносне камере, које су пописане, икада и прегледане. “Ја више нисам имала поверење у полицију”.

Оцењује да је министар Стефановић само политичка фигура, и да очигледно не познаје полицију, с којом она, с друге стране, блиско сарађује много година. “Ја имам пуно поверење у све припаднике полиције, али полиција као институција се удавила у аферама… Прави професионалци не могу да раде, зауставља се све на одређеним нивоима, чува се по неким фиокама”, каже Миленовићева.

Она је истакла да није задобила опасне повреде, што није био случај са Иваном Нинићем који је крајем августа био претучен, али додаје да је напад био својеврсна порука – да јој се стави до знања да је прате и да треба да се смири.

Упитана да ли страхује за своју безбедност, каже да је изашла у јавност да би себе заштитила. “Нисам могла да замислим да тужилаштво и полиција неће моћи да ме заштите, то је једини разлог због ког сам и изашла у јавност”, каже Миленовић.

Тwиттер Q: Синиша Мали и станови

На питање наших гледалаца да ли се Савет за борбу против корупције бави случајем Синише Малог и станова у Бугарској, Миленовићева је рекла да то ради Крик. Навела је да Савет прати тај случај и шта се дешава али да се тиме не бави. Савет је радио, како је навела, извештаје о приватизацији Беопетрола и Вршачких винограда, а бавио се и Фондом за развој.

“Ту итекако има човека за кога сте питали”, каже Миленовић.

Н1инфо