Ваљево – Иако је од погубне приватизације 2007. године до данас зарасла у коров, а производно потпуно паралисана, ваљевска „Нова Србијанка” још привлачи пажњу. Од ње не одустаје „невидљиви” бугарски власник, чија је кључна амбиција да се уз некретнине докопа више хектара грађевинског земљишта, а на другој страни скрштених руку не седи ни град Ваљево, који је пре три године иницирао увођење стечајног поступка како би се спречила распродаја имовине. У овако неизвесној ситуацији, такође, постоји и више заинтересованих пословних људи, који би желели да уложе капитал и покрену производњу у фирми која је деценијама била не само српски, већ и југословенски бренд.

Хоће ли и када „Нова Србијанка” са свог врата скинути „свилен гајтан” скандалозне приватизације, у највећој мери зависи од стечајног поступка, који је ушао у трећу годину, али се још не назире епилог. У целом поступку је најкомпликованије, како смо сазнали од стечајне управнице Јасмине Марјановић, доказивање власништва имовине, а првенствено за око 12 хектара уређеног грађевинског земљишта на ком је лоциран комбинат.

Уз више уговора о преношењу дела имовине на друге фирме, бугарски власник се (преко правних заступника) понаша потпуно самоуверено, очекујући да ће на крају остварити своје намере. И поред такве атмосфере, међутим, још није донета ниједна првостепена пресуда пред Привредним судом у Ваљеву, а када се то деси, како смо чули, једна од незадовољних страна уложиће жалбу вишој судској инстанци, што практично значи ново продужавање процеса.

Мањој неизвесности, барем донекле, допринела је извршена процена капитала „Нове Србијанке”, што је један од предуслова за њену продају. Капитал комбината процењен је на 5,5 милиона евра, а на реду је и да Веће поверилаца донесе став о могућој продаји. Паралелно се разматра и могућност да се огласи продаја комбината као правног лица.

Милорад Илић, помоћник градоначелника Ваљева, у разговору за наш лист каже да се град није одрекао „Нове Србијанке” и да чини много тога, па и неку врсту притиска, за убрзавање припреме за њену продају.

– Није суштина да фирма остане у недоглед у стечају, већ да нађе новог купца и поново почне са производњом. Ваљеву је комбинат преко потребан, јер се на њега деценијама ослањало преко 6.000 пољопривредних домаћинстава, која чине окосницу овдашњег аграра, подмлађивања и развоја села. Без њега нема сигурности за примарне произвођаче, који су све више препуштени накупцима. Добра је околност што се за комбинат интересује све већи број пословних људи. Купац из Бугарске је јасно показао да га производња и развој не занимају, чиме је нанео огромну штету нашим пољопривредницима и самом граду – каже Илић.

Ваљевски комбинат је 2007. године за четири милиона евра купила бугарска компанија „Медија свјат”, која за осам година газдовања није од овдашњих пољопривредника откупила ниједан килограм малина, шљива и другог воћа. Врх њихове „пословне стратегије” био је када је почела демонтажа производних линија, а затим продаја истих као секундарних сировина, тј. старог гвожђа. Тамо где је бугарски власник застао, после напуштања и каснијег увођења стечаја, наставили су разни крадљивци. „Новој Србијанки” је због неплаћених рачуна искључена струја, тако да три радника из чуварске службе не могу да изађу накрај са организованим групама лопова, који долазе чак из Лознице, Шапца, Београда… Крађе су се, како нам је речено, посебно интензивирале после прошлогодишњег истакања и уклањања амонијака из инсталација фабричке хладњаче. Док је отровни гас цурио, лопови су били суздржани.