ТРАДИЦИОНАЛНА ПОСЛАНИЦА ПРЕДСЕДНИКА РУСИЈЕ ФЕДЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ (I ДЕО)

Турски народ је добар, вредан и надарен. У Турској ми имамо много старих и поузданих пријатеља. Сви они треба да знају да ми не изједначавамо њих и део владајућег врха, који сноси директну одговорност за погибију наших војника у Сирији

Ми нећемо том врху заборавити ово саучесништво са терористима. Увек смо сматрали и сматраћемо издају за најнижи чин. Нека то знају они у Турској који су пуцали у леђа нашим пилотима, који покушавају да лицемерно оправдају сами себе и своје потезе и да прикрију недела терориста

Били смо спремни да сарађујемо са Турском у вези најосетљивијих за њу питања и спремни да идемо тако далеко, како то њихови савезници никада нису желели да чине. Вероватно, само Алах зна зашто су ово урадили. И, вероватно је Алах одлучио да казни владајућу клику у Турској, лишивши је разума

Неће од нас дочекати нервозну, хистеричну, опасну по нас саме и по читав свет реакцију. Реакцију, срачунату на неке спољне ефекте или чак за интерно политичко коришћење у датом тренутку. Тога неће бити. У основи наших потеза пре свега ће се наћи одговорност пред нашом земљом, пред народом. Ми нећемо да звецкамо оружјем. Али, ако неко, ко је извршио подмукли ратни злочин, убиство наших људи, мисли да ће проћи са парадајзом или неким рестрикцијама у грађевинској и другим областима, у дубокој је заблуди. Ми ћемо их још више пута подсетити на учињено. Ми знамо шта нам је радити

Економска ситуација је уистину сложена, али – већ сам о томе говорио и желим да поновим – није критична. Већ данас видимо позитивна кретања. Индустријска производња и курс националне валуте у целости су стабилизовани, дошло је до смањења инфлације, у поређењу са 2014. бележимо битно смањење одлива капитала. Али, то не значи да треба да се умиримо и чекамо да се сада све на чудесан начин променити, или да једноставно чекамо када ће се цена нафте повећати. Такав став је начелно неприхватљив

* Управо сада се одређују позиције земаља у глобалној подели рада деценијама унапред, а ми можемо и дужни смо да заузмемо место међу лидерима. Русија нема право да буде рањива. Морамо да будемо јаки у економији, у технологији, у професионалним компетенцијама, да у пуној мери користимо данашње повољне могућности којих већ сутра може и да не буде

ПРЕДСЕДНИК Руске Федерације Владимир Путин обратио се Федералној скупштини са традиционалном годишњом посланицом.

Факти интегрално преносе најважније делове овог говора руског лидера који се може сматрати и обраћањем нацији:

„Овогодишње обраћање желим да почнем речима захвалности руским војницима који се боре против међународног тероризма.

Данас су овде, у Георгијевској сали, историјској сали руске војничке славе, присутни борбени пилоти, представници Оружаних Снага – учесници у антитерористичкој операцији у Сирији.

Гелена Јурјевна Пешкова и Ирина Владимировна Позинич које су изгубиле мужеве у рату против терора, нашле су снаге да се данас придруже нама. Дубок наклон вама и родитељима наших хероја.

Молим вас да одамо пошту палим војницима, који су дали животе вршећи своју дужност, да одамо пошту свим грађанима Русије који су погинули од руку терориста.

(Минут ћутања)

Русија се већ одавно налази у авангарди борбе против терора. То је борба за слободу, истину и праведност. За живот људи и будућност читаве цивилизације.

Нама је добро познато шта је то агресија међународног тероризма.

Русија се суочила са њом средином 90-их година, и наша земља и њени грађани су осетили сву жестину терористичких напада. Ми се сећамо талаца у Буђоновску, Беслану и у Москви, сећамо се немилосрдног подметања експлозија у стамбене зграде, железничке катастрофе „Невског експреса“, терористичких напада у престоничком метроу и на аеродрому Домодедово.

Те трагедије су однеле хиљаде живота. То је туга која ће заувек остати са нама, са нашом државом, са рођацима и најближима недужних људи који су погинули.

Било је потребно безмало 10 година да се бандитима сломи кичма.

Ми смо практично истиснули терористе из Русије, али још увек водимо непомирљиву борбу са остацима илегалних банди. Ово зло се још увек јавља.

Пре две године су изведени терористички напади у Волгограду. Сасвим недавно је подметнута бомба у руски путнички авион изнад Синаја.

Немогуће је победити међународни тероризам снагама само једне државе, нарочито у условима када су границе у свету практично отворене, а свет суочен са новом селидбом народа, када терористи добијају сталну новчану помоћ.

Претња тероризма расте. Још увек није решен проблем Авганистана. Ситуација у тој земљи је узнемиравајућа и не наводи на оптимизам, у исто време су до недавно стабилне, добростојеће земље Блиског Истока и Северне Африке – Ирак, Либија и Сирија – претворене у земље хаоса и анархије, из којих потиче претња за читав свет.

Нама је познато због чега се све то догодило. Ми знамо ко је желео да сруши непожељне режиме, да бахато наметне своја правила. И шта су добили? Запржили су чорбу свима, срушили државност тих земаља, нахушкали људе једни против других, а затим, како се код нас каже, опрали руке, отворивши пут радикалима, екстремистима и терористима.

Велика опасност долази од бојовника који су се концентрисали у Сирији. Међу њима има доста људи из Русије, из земаља ЗНД. Они добијају новац, оружје, скупљају снагу. И, ако они ојачају, ако победе тамо, неизбежно ће се у једном тренутку наћи код нас, да сеју страх и мржњу, да подмећу бомбе, да убијају и муче људе. Ми смо дужни да их пресретнемо и уништимо на удаљеним територијама.

Зато је била донета одлука о војној операцији, која се базира на званичном обраћању легитимне сиријске владе. И у Сирији се наше Оружане Снаге пре свега боре за Русију, бране безбедност наших грађана.

Војска и морнарица Русије су убедљиво доказале своју бојеву приправност, своје повећане могућности. Савремено руско оружје делује ефикасно, а непроцењива пракса његове примене у ратним условима се анализира и биће искоришћена за даље усавршавање наше бојеве технике и наоружања. Хвала инжењерима, радницима – свима који раде у одбрамбеној индустрији.

У борби против тероризма Русија је показала велику одговорност и своју лидерску позицију. Ове одлучне потезе подржава руска јавност. У овој потпуно дефинисаној позицији наших грађана се садржи дубоко схватање тоталне претње тероризмом, испољавање истинских патриотских осећања и високих моралних квалитета, увереност у то да треба бранити националне интересе, своју историју, своје вредности.

Поуке из прошлости су искрсле пред међународном заједницом. Историјске паралеле су очигледне.

У 20. веку многи нису желели да уједине своје снаге у борби против нацизма. То је плаћено десетинама милиона живота, најкрвавијим светским ратом.

Данас смо лицем у лице суочени са деструктивном, варварском идеологијом и немамо права да допустимо да зли дуси, који су се поново појавили, достиггну свој циљ.

Треба одбацити све спорове и неслагања ради формирања челичне песнице, потребан је јединствени антитерористички фронт, који ће деловати на бази међународног права и под окриљем Организације Уједињених нација.

Свака цивилизована држава мора сада да допринесе разбијању терориста, да потврди своју солидарност – не декларацијама, већ конкретним потезима.

То значи: никаква уточишта за разбојнике. Никакви дупли стандарди. Никакви контакти са било којом терористичком организацијом. Никакви покушаји да се то искористи за своје циљеве. Никаквог криминалног, крвавог бизниса са терористима.

Ми, например, знамо ко у Турској пуни џеп и омогућава терористима зараду продајом нафте украдене у Сирији. Управо за тај новац терористи врбују најамнике, купују оружје, организују нехумане терористичке нападе, усмерене против наших грађана, против грађана Француске, Либана, Малија, других држава. Ми се сећамо и тога да су се у Турској сакривали и добијали материјалну и моралну подршку бојовници који су 90-их и 2000-их година вршљали Северним Кавказом. И сада их тамо виђамо.

Међутим, турски народ је добар, вредан и надарен. У Турској ми имамо много старих и поузданих пријатеља. Нагласићу: они треба да знају да ми не изједначавамо њих и део владајућег врха, који сноси директну одговорност за погибију наших војника у Сирији.

Ми нећемо да том врху заборавимо ово саучесништво са терористима. Увек смо сматрали и сматраћемо издају за најнижи чин. Нека то знају они у Турској који су пуцали у леђа нашим пилотима, који покушавају да лицемерно оправдају сами себе и своје потезе и да прикрију недела терориста.

Ја, поштоване моје колеге, уопште не разумем, зашто су они то урадили. Било које питање, било који проблеми, било који неспоразум, који ми чак нисмо видели, могао је да се реши на потпуно други начин. Осим тога, били смо спремни да сарађујемо са Турском у вези најосетљивијих за њу питања и спремни смо били да идемо тако далеко, како то њихови савезници никада нису желели да чине. Вероватно, само Алах зна зашто су то урадили. И, вероватно је Алах одлучио да казни владајућу клику у Турској, лишивши је разума.

У основи наших потеза пре свега ће се наћи одговорност пред нашом земљом, пред народом. Ми нећемо да звецкамо оружјем. Али, ако неко, ко је извршио подмукли ратни злочин, убиство наших људи, мисли да ће проћи са парадајзом или неким рестрикцијама у грађевинској и другим областима, у дубокој је заблуди. Ми ћемо их још више пута подсетити на учињено. Ми знамо шта нам је радити.

Сада су мобилисане наше Оружане снаге, специјалне службе, органи реда како би пружили отпор претњи тероризма. Међутим, сви треба да разумеју своју одговорност: власт, политичке странке, структуре цивилног друштва, медији.

Снага Русије је – у слободном развоју свих њених народа, у разноликости, у хармонији и култура и језика и наших традиција, у узајамном поштовању, у дијалогу и православаца и муслимана, следбеника јудаизма и будизма.

Ми морамо чврсто да се супротставимо свим испољавањима екстремизма и ксенофобије, да чувамо међунационално и међуверско узајамно разумевање. То је историјска основа нашег друштва и руске државности.

У 2016. одржаће се избори за Државну Думу. Обраћајући се лидерима свих партија и учесника будућег изборног процеса и свим друштвено-политичким снагама, желим да цитирам истакнутог руског историчара Николаја Михаиловича Карамзина. Ево шта је он написао: „Нема сумње да онога ко сам себе не поштује, неће ни други поштовати. Не кажем да љубав према Отаџбини треба да нас заслепљује и уверава да смо ми од сваког и у свему бољи, али Рус мора да зна своју цену“.

Наравно, ми можемо да дискутујемо о начинима за решавање ових или оних проблема, али морамо да сачувамо наше јединство и да знамо да је за нас главна – Русија.

Предизборна конкуренција треба да буде поштена и транспарентна и да се одвија у оквиру закона са поштовањем према бирачима. При том је неопходно да се обезбеди апсолутно друштвено поверење у резултате избора и њихову сигурну легитимност.

Корупција је – препрека за развој Русије.

Данас су сви чиновници, судије, правобраниоци и посланици на свим нивоима обавезни да достављају документа о приходима и расходима, поседовању некретнина и актива укључујући и оне у иностранству.

Сада ће бити отворене и информације о уговорима и подизвођачима које државне и општинске власти планирају да закључе са фирмама својих рођака, пријатеља и блиских људи. Ситуације у којима постоје знаци личног интереса и сукоба интереса одмах спадају у област повећане пажње органа за контролу и правобранилаштво. Разуме се и цивилног друштва.

Учесници пројекта Општеруског народног фронта „За поштене куповине“ управо ових дана су ми причали о злоупотребама и отвореним прекршајима које су они открили. Молим Државно тужилаштво и правобранилаштво да без одлагања реагују на такве информације.

Закон треба да буде суров према онима који се свесно одлучују за озбиљне криминалне радње, наносе штету људима, интересима друштва и државе. Наравно, и да закон буде хуман према онима који су одустали.

Данас је практично сваки други кривични предмет који је дошао до суда повезан са ситним, безначајним прекршајима, а људи, посебно млади, доспевају у места лишавања слободе, у затвор.

Боравак у затвору и само осуђивање по правилу негативно утичу на њихову даљу судбину и често доводе до следећих прекршаја.

Молим Државну Думу да подржи предлоге Врховног Суда Русије о декриминализацији низа одредби Кривичног закона и да прекршаје који не представљају велику друштвену опасност пренесе у категорију административних прекршаја, али уз принципијелно ограђивање: поновно чињење прекршаја треба квалификовати као кривично дело.

Неопходно је повећавати независност и објективност судског процеса. У вези с тим предлажем да се повећа улога институције поротника и број прекршаја које они могу да разматрају. Узимајући у обзир да није увек једноставно формирати колегијум од 12 људи – мени је познат став правобранилачких организација о томе да то треба да буде баш 12 поротника, – али, понављам, није лако формирати такав колегијум, иначе, то прилично и кошта, и искрено речено – може се размислити о смањењу броја поротника, пет-седам чланова и да се при том обавезно сачува потпуна аутономија и самосталност поротника у доношењу одлука.

Поштоване колеге! Током прошле године суочили смо се са озбиљним економским изазовима. Цене нафте су пале, као и других наших традиционално извозних роба и ограничен приступ руских финансијских институција и компанија на светска финансијска тржишта.

Знам да сада многима није лако. Комплексности у економији одражавају се на приходе и уопште на животни стандард наших људи. И добро знам да се људи питају: када ћемо савладати тешкоће и шта ћемо за то чинити?

Ситуација је уистину сложена, али – већ сам о томе говорио и желим да поновим – није критична. Већ данас видимо позитивна кретања. Индустријска производња и курс националне валуте у целости су стабилизовани, дошло је до смањења инфлације, у поређењу са 2014. бележимо битно смањење одлива капитала.

Али то не значи да треба да се умиримо и чекамо да се сада све на чудесан начин променити, или да једноставно чекамо када ће се цена нафте повећати. Такав став је начелно неприхватљив.

Ми треба да будемо спремни за то да ће и период ниских цена сировина, па можда и спољна ограничења, потрајати и потрајати, дуго. Ништа не мењајући ми ћемо једноставно појести наше резерве, а темпо раста економије осциловаће негде око нуле.

Међутим, не ради се само о томе. Због текућих проблема не смеју су пропуштати основне тенденције глобалног развоја. Нагло се мењају контуре светске економије, формирају се нови трговински блокови, дешавају се радикалне промене у области технологија.

Управо сада се одређују позиције земаља у глобалној подели рада деценијама унапред, а ми можемо и дужни смо да заузмемо место међу лидерима.

Русија нема право да буде рањива. Морамо да будемо јаки у економији, у технологији, у професионалним компетенцијама, да у пуној мери користимо данашње повољне могућности којих већ сутра може и да не буде.

Наравно, власт је дужна да чује људе, да објашњава суштину проблема који настају и логику својих поступака и да у грађанском друштву и бизнису види равноправне партнере.

Који правци за нас треба да буду кључни?

Први. Конкурентна производња још увек је углавном концентрисана на секторе за сировине и експлоатацију. Тек кад променимо структуру економије моћи ћемо да решавамо крупне задатке у области безбедности и социјалног развоја, да отварамо савремена радна места и да повећавамо квалитет и животни стандард милиона људи.

Значајно је то што ми имамо успешна предузећа у индустрији, у пољопривреди, у малом и средњем бизнису. Наш задатак је – да се број таквих компанија повећава брзо и у свим гранама. Ради постизање тог циља треба адекватно да усмеримо наше програме за замену за увоз и подршку извоза, за технолошко усавршавање производње и обуку стручних кадрова.

Други. Треба узети у обзир да се сада низ привредних грана нашао у зони ризика. У првом реду то је грађевинарство, аутомобилска индустрија, лака индустрија, железничка инжењеринг. За њих Влада треба да предложи специјалне програме подршке. За то су предвиђена финансијска средства.

Трећи. Неопходно је да подржимо људе са ниским приходима, најосетљивије категорије грађана, да коначно пређемо на праведан принцип пружања социјалне помоћи када је добијају они којима је заиста потребна. Посебно треба узети у обзир индивидуалне потребе људи са ограниченим способностима и посебну пажњу посветити питањима њихове професионалне оспособљености и запошљавања инвалида.

Факти