ОПШТИНЕ у Србији остаће “кратке” за чак осам милијарди динара, односно око 67 милиона евра. Толико ће се, уколико заживи Нацрт закона о финансирању локалне самоуправе, са локала прелити у републичку касу. Министарство финансија, које је и кројило измене, општинарима саветује да мањак надокнаде већим порезом на имовину.
Градоначелници и председници општина пак поручују да ће их нова “математика” одвести у банкрот, јер њихове рачунице показују да ће губици бити много већи од пројектованих осам милијарди. Надају се, ипак, да ће током јавне расправе, која траје до 23. децембра, шења.
На радост привреде, нацрт закона предвиђа потпуно укидање фирмарине и еколошке таксе, које локалу заједно доносе око шест милијарди динара годишње. Уместо општинама, такса за моторна возила, “тешка” више од три милијарде динара, ићи ће право у државну касу.
Највећи губитак за локал је другачија расподела наплаћеног пореза на зараде. Уместо 80 одсто, општинама ће остајати само половина “убраног” пореза. То је мањак од чак 29,36 милијарди динара годишње! Овај износ не може да надокнаде ни повећани трансфери са републичког нивоа од 24 милијарде динара.
Нацртом је незадовољно и Министарство локалне управе и самоуправе, које упозорава да се тако поништавају сви напори локала да утичу на већу запосленост.
БЕОГРАД ТЕК ЧИТА
ПРЕДСТАВНИЦИ Градске управе Београда у четвртак нису могли да коментаришу нацрт закона, јер су га, како кажу, тек тада добили. – Морамо да проучимо текст закона да бисмо прокоментарисали његов утицај на градски буџет – кратко су поручили у Градској управи Београда.
– Очекујемо да се уваже ставови локалних самоуправа у периоду јавне расправе – каже Иван Бошњак, државни секретар. – Претходни период, у коме су се општине и градови такмичили у стварању позитивног пословног амбијента ради отварања нових радних места у привреди, овим предлогом практично се анулира. Морамо спречити да се због лоших изузетака казне сви. Мора се узети у обзир тренутна ситуација у свим локалним самоуправама и њихови развојни и стратешки планови. Министарство управе се у претходном периоду трудило да их групише и по успеху и по капацитетима, што у овом законском предлогу није случај.
Новим законом предвиђа се да се комунална такса за истицање фирме укине и да се повећа порез на имовину грађана. А већина општина и градова, како је потврђено “Новостима”, већ наплаћује максималну стопу која је прописана законом, тако да ту и нема простора за повећање. Законско решење којим се предвиђа укидање еколошке таксе практично ће угрозити рад општина на чијим територијама послују велики загађивачи.
– Укида се накнада за заштиту животне средине, а општина Беочин од ње годишње приходује око 39 милиона динара – речено је “Новостима” у општини Беочин. – Колико је такса значајна, показује податак да Беочин толико новца издваја за финансирање целе предшколске установе, односно свих плата, опреме и инвестиција у вртићима. Ако, уз то, буде смањен и проценат који припада општини од наплаћеног пореза на зараде, Беочин ће остати без додатних 30 милиона динара у буџету.
Општина Лазаревац ће бити у још већем проблему ако се укине наплата еколошке таксе, јер на њеној територији послује Рударски басен “Колубара”.
– Укидање ове таксе за нас би био огроман проблем – упозорава Драган Алимпијевић, председник општине Лазаревац. – Велики загађивачи морају да плаћају ову накнаду, о ма коликим фирмама је реч. Могао бих унедоглед да објашњавам шта значи живети у толиком загађењу. Тренутно, скоро четвртина буџета се пуни од наплате еколошке таксе.
ТАМАН ГУБЕ СУФИЦИТ
НА први поглед би се рекло да су се предлагачи закона водили подацима о буџету током ове године. После десет месеци локалане самоуправе су “зарадиле” суфицит од 7,5 милијарди. Ако тако наставе до краја године, таман ће достићи суму која ће им наредне бити ускраћена.
Новости
