Александар Ранковић, оснивач злогласне ОЗНЕ, добија споменик у родном селу код Обреновца

Оснивач Озне и једна од најјачих политичких фигура Југолавије, Александар Ранковић, ускоро би могао да добије споменик у родном Дражевцу код Обреновца.

Како сазнају “Вечерње новости”, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, челници општине Обреновац и Скупштине града Београда вољни су да подрже постављање монумента некада најближег Титовог сарадника,

Око Ранковића се после смене на чувеном Брионском пленуму 1966. па све до данас испредају интригантне приче, са вредносним “зачинима” о његовој стварној улози у новијој историји Србије.

Стефановић каже да је Ранковић запамћен пре свега као неко ко се снажно борио за своју државу:

“Без обзира на све контроверзе везане за његов живот, можемо да кажемо да је помогао да тадашња Југославија и Србија буду безбедније и снажније. Зато подржавам подизање споменика којим ће се одати почаст његовим заслугама за наш народ”, рекао је, како наводи лист, Стефановић.

Бојан Димитријевић, историчар и сарадник Института за савремену историју, каже да постоје разлози и за подизање споменика и против њега.

“Оптужбе против њега јесу биле засноване на непостојећим доказима и то га на неки начин сврстава на позитивну страну историје. Ипак, тешко је заузети став о одавању почасти таквој историјској личности”, став је Димитријевић.

Историчар Предраг Марковић нема дилеме. Он сматра да се Ранковић погрешно доживљава као борац за Србе.

“Он је био Југословен и одани Титов сарадник. Јесте смењен због лажних оптужби, али није ни хапшен ни ражалован. За разлику од стотина хиљада људи које су његове службе оставиле без главе, имовине или части”, каже Марковић.

Као наводе “Вечерње новости”, потомци и чланови Ранковићеве породице нису желели да коментаришу ову иницијативу.

Ранковић је до чувеног Брионског пленума 1966. био један од најмоћнијих људи у држави, Титов кум, шеф сви обавештајних служби и потпредседник СФРЈ. “Пао” је због фабрикованих оптужби да је организовао прислушкивање Броза.

Обрачун је касније повезиван са Ранковићевим наводним национализмом. Неки у томе виде и почетак распада СФРЈ, јер су две године после Брионског пленума први пут организоване сепаратистичке демонстрације Албанаца на Косову.

Б92