ДРЖАВНИ органи би морали да задрже заштитне царине за увоз млека, сира и путера, уведене почетком године. Ако то не ураде, слажу се стручњаци и произвођачи млека, производња млека наћи ће се у безизлазној ситуацији јер не могу да се носе са конкуренцијом и дампинг ценама по којима се производа из Европске уније.
Србија је увела мере заштите млекарске индустрије када се у Европској унији појавио вишак млека и млечних производа, после увођења санкција Руској Федерацији. Овај вишак, по ценама нижим од производних, стизао је на тржиште Србије, чиме је угрозио комплетан циклус домаће производње.
– Државни органи би морали да продуже ове мере заштите, без обзира на притиске – указује Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривреде, Привредне коморе Војводине. – Српска индустрија млека биће изложена притиску високо субвенционисаних произвођача млека из Европске уније, а тај притисак највише ће осетити управо власници фарми музних крава.
Млекаре се, како објашњава Бугарин, увек могу окренути јефтинијим сировинама из увоза и на тај начин могу да превладају проблеме, док пољопривредници, једноставно, такав избор немају. Они могу само да раде са губитком или да смањују, односно, гасе фарме.
– Попис пољопривреде, који се ради 31. јануара, показаће са колико грла крупне стоке располажемо, али, сигурно је да би, у овој сигуацији која је далеко од сјајне за млечно говедарство, власти требало да предузму мере како би помогле његов опоравак – истиче Бугарин. – То би посебно било значајно после лоше приватизације, у којој су произвођачи млека остали без чврстих веза са прерађивачима.
Бугарин наводи како би, да су у приватизацији власници млекара постали фармери, сада имали сасвим другачију и много повољнију ситуацију.
– Млекаре, у том случају, сигурно не би посезале за млеком из увоза – каже Бугарин. – Сада, међутим, имамо покидане кооперантске везе, тако да су власници фарми, мање-више, препуштени сами себи…
Од укидања царинске заштите страхује и Југослав Томић, власник фарме музних крава, од 140 грла, у Стајићеву. Укидање заштите, како каже, могло би само да убрза његову одлуку да смањи производњу млека, односно, број грла на фарми.
– Ми, у Србији, са субвенцијама које су вишеструко мање од оних за фармере у ЕУ, немамо шансе да се носимо са том конкуренцијом – истиче Томић. – Дневно, од око 80 грла, колико имам у мужи, испоручујем 1.500 литара млека дневно. Када ми откупљивач каже да му треба само 1.000 литара, јасно је у каквом сам проблему, јер говеда треба хранити, а млеко могу само да бацим. То ми се већ догодило неколико пута, и питам се шта ћу ако се поново буде дешавало. Озбиљно размишљам да смањим број грла за половину, а ако царинска заштита изостане, то ће само убрзати моју одлуку…
НОВАЦ, ЗНАЊЕ…
У СИТУАЦИЈИ која је далеко од сјајне за млечно говедарство власти би требало да предузму мере како би помогле његов опоравак – истиче Бугарин. – За то је, наравно, потребан новац, али и воља и знање. Било би добро када би се, у виду робних резерви у живој стоци, увезла квалитетна сименталска грла, која би била подељена добрим произвођачима млека, чиме би се производња унапредила. Мушку телад тих грла требало би упућивати у тов, у брдске крајеве, док би женска телад, кроз квалитетно осемењавање, требало да враћају нова грла у овај систем…
ПРЕЛЕВМАНИ
ПРЕМИЈЕ за млеко које даје држава остаће исте као и у 2015. години. Млекари ће добијати седам динара по литру млека, све док не почне са радом Национална референтна лабораторија, у којој ће се контролисати квалитет млека, и на основу тога добијати државни подстицаји. Када је реч о прелевманима, како незванично сазнајемо, за млеко ће остати исти и у 2016. години. Предвиђено је да се повећају прелевмани за сир, да се уведу за увоз меса, смање за путер и укину за павлаку.(Ј. Су.)
Новости
