Шест минута јучерашње трговине на берзама у Шангају и Шенџену покренули су прву овогодишњу финансијску панику глобалних размера.
Званично кинеско саопштење да је тамошња привреда наставила да посустаје са развојем десети месец з редом, уз најновију девалвацију јуана (на најнижем курсу према америчком долару од маја 2011), подстакли су јуче драматично обарање вредности тамошњих фирми, банака, осигуравајућих друштава. Колико у 13 часова и 12 минута по локалном времену, акције у Шангају и Шенџену изгубиле су пет одсто вредности. Званични Пекинг је – антиципирајући такву могућност ћудљивих обрта на берзама – прошлог новембра спремио двофазни берзански „аутоматски прекидач”. Ако акције падну или порасту за пет одсто, берзанско трговање се обуставља на 15 минута. Уколико се после тога стрмоглав или раст наставе и достигну седам одсто, свира се прекид берзанског меча. Управо то се догодило јуче, првог дана званичног коришћења „аутоматског берзанског прекидача” у Кини.
Наиме, кинески инвеститори кад су чули вести о прерађивачкој индустрији кренули су у распродају, иза које је берзанско пословање „одозго” прекинуто на четврт сата. Након тог „брејка” водеће берзе друге најјаче економије света наставиле су пословање у стилу „стампеда”, тако да су акције водећих кинеских компанија изгубиле чак седам и више одсто вредности.
У 13 часова и 33 минута на обе берзе: у Шангају и Шенџену трговина акцијама обустављена је готово два сата пре краја радног времена.
„Пад вредности акција представља обичну, здраву и рационалну корекцију”, пренела је оцену тамоших берзанских експерата кинеска званична агенција Синхуа.
Изостали кинески индустријски опоравак и неизвесни даљи курс јуана (сада у корпи званичних валута ММФ-а) остатак глобалног финансијског тржишта протумачио је другачије. Наиме, након најновијег „црног понедељка” кинеских берзи, финансијска тржишта: од Новог Зеланда до Париза, Лондона, Франкфурта и Волстрита ушли су јуче у нову пословну 2016. годину са моменталним губицима.
Ипак, потврђено привредно успоравање азијског змаја ипак није једини окидач јучерашњег глобалног берзанског тремора. Ескалација напетости између Саудијске Арабије и Ирана (где Кина има значајне петроинвестиције) и најава даљег неизвесног раста каматних стопа у САД допринели су оценама да је пред берзама и светским бизнисом још једна ћудљива година, оцењује „Волстрит џорнал”.
Европски извозници (са разгранатим пословима у Кини) суочили су се тако јуче са осетним падом вредности њихових акција, посебно рударске компаније, аутомобилска и машинска индустрија. Акције „Дајмлера”, БМВ-а и „Сименса” пале су јуче за преко четири одсто. „Фијат Крајслер НВ” уписао је пад вредности акција од 36 одсто. Очекивани пад кинеске тражње оборио је вредност акција водећих рударских компанија „Англоамерикен” и „Гленкор” за преко шест одсто. Берза у Франкфурту забележила је збирни пад вредности акција од 3,4 одсто, она у Лондону 1,5 одсто, док је париски КАК (индекс вредности) ослабио 1,2 одсто – делом због кинеског фактора, делом због новоојачалог евра (1,0917 за долар).
У Азији – све чвршће повезаној са кинеским бизнисом – готово све валуте, осим јапанског јена, јуче су рекордно изгубиле на вредности.
У међувремену, берзански аналитичари упињали су се јуче да процене какав би ток могла имати трговина на кинеским берзама данас, до краја недеље и током 2016. Неизвесности доприноси чињеница да крајем ове седмице истиче шестомесечна државна забрана великим кинеским акционарима (са више од пет одсто деоница у бизнису) да тргују својим хартијама од вредности. Да би спречио малициозне спекулације Пекинг је дотичну забрану увео прошлог лета након серије драматичних берзанских потреса и прве девалвације јуана од 1999. године.
Америчка инвестициона банка Голдман Сакс процењује да је том забраном вештачки заустављена трговина акцијама у вредности од 185 милијарди долара. Кад почетком идуће седмице почне трговина тим акцијама, на шта ће се кладити локални и светски инвеститори – за сада је неизвесно.
Бежећи са капиталом од кинеско-заливских фактора неизвесности на берзама, инвеститори су се јуче (поново) приклонили злату и америчким и немачких државним обвезницама.
Тања Вујућ, Политика