Месо, јаја и млеко које увозимо из Европске уније, уколико не садрже ознаку “Без ГМО”, најчешће су добијени од животиња храњених генетски модификованом храном, указују из непрофитне организације “Дунав соја”.
Они истичу да сви ти производи из Србије потичу од животиња храњених домаћом генетски немодификованом сојом, какву у Европи производи свега 15 одсто произвођача.
“У Европи је 85 одсто оваквих производа храњено ГМ сојом. Проблем је што се у том случају не захтева означавање, већ само у случају када су генетски модификовани састојци директно и физички присутни у производу, рекла је Тањугу регионална фиректорка Дунав соје Марија Калентић.
Она тврди да су месо, млеко, јаја у земљама ЕУ уколико на себи не садрже ознаку Без ГМО најчешће произведени од животиња које су храњене генетски модификованом храном, али како објашњава, у Европи ипак постоји могућност добровољних ознака квалитета.
Заинтересовани произвођачи имају могућност да истакну да су њихови производи добијени коришћењем искључиво генетски немодифоковане соје, као што је “Danube Soya” ознака, која додатно захтева порекло соје са подручја Европе.
“Danube Soya стандард квалитета, омогућава означавање прехрамбених производа који су произведени коришћењем европске, генетски немодификоване соје. Самим тим, представници прехрамбене индустрије сада могу да означе ‘GM free’ квалитет и европско порекло својих производа”, рекла је она.
“Danube Soya” означавање званично је подржало Министарство пољопривреде од маја 2015. што је уједно прва и једина ознака контролисаног GM free квалитета, наводи Калентић.
Ова организација је, заједно са консултантском компанијом СЕЕДЕВ и уз подршку Министарства Пољопривреде и заштите животне средине Србије, ГИЗ-овог пројекта “Квалитетна соја без ГМО-а из Дунавске регије”, Аустријске развојне агенције (АДА) и око 50 учесника из целог тржишног ланца направила студију Ефекти либерализације Закона о ГМО на тржиште соје у Србији са циљем да се анализирају утицаји и предвиде могући ефекти либерализације Закона на тржиште соје у Србији, који нам предстоје кад постанемо чланица Светске трговинске организације.
“Наша студија је показала да уколико дође до усклађивања Закона о ГМО са регулативом ЕУ и СТО, омогућило би се и да се генетски модификована (ГМ) сојина сачма увози у Србију, што не значи да би се то и десило. Неоспорно је да би највећи покретач увоза била разлика у цени, на коју утиче велики број фактора, али такође и интерес учесника у целом тржишном ланцу”, објашњава Калентићева.
Она додаје и да као последица либерализације Закона о ГМО, у условима отвореног тржишта, Србија не може бити ценовно конкурентна увозу јефтиније ГМ соје из европских земаља, па из тог разлога, да би сачувала свој јединствени положај и домаће “ГМ фрее” тржиште, Србија мора стратешки да се оријентише и усмери своју конкурентност.
Рад Дунав Соје подржан је од стране Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ и пројекта “Квалитетна соја без ГМО-а из Дунавске регије”.
Танјуг
