О судбини веронауке и грађанског васпитања у школама одлучиваће стручна јавност после озбиљне анализе и расправе, а не министар, изјавио је данас министар просвете, науке и технолошког развоја Србије Срђан Вербић истакавши да за те предмете недма комнетентних наставника.

„Било је анализа, али нису биле независне и нису процениле ефекте наставе. Расправа није наишла на одобравање једног дела јавности док други верују да би требало изменити начин наставе тих предмета”, рекао је министар Вербић за РТС.

Према његовим речима, постоји заједнички проблем за ова два предмета, а то је недостатак кадра.

„Постоји константан недостатак компетентних наставника. Верујем да темама које су врло озбиљне, а то је питање толеранције, различитих култура, комуникације, треба да се баве најбољи. Одатле и мој предлог да се ти предмети изучавају четири године јер би за тај период имали кадар”, каже Вербић.

Он сматра, како наводи, да се стручна јавност премало укључила у ту расправу, а као главни разлог за то наводи новогодишње празнике.

„Никако не би требало да се догоди да министар одлучује о судбини предмета, јер то треба да раде стручна тела. Треба направити механизам како ћемо проверити ефекте свих предмета, а не само ова два изборна предмета, а то је неопходно како бисмо могли да променимо програме”, истакао је.

Осврнуо се и на расправу о Нацрту закона о систему плата запослених у јавном сектору, о којем такође нема потпуне сагласности, указавши да синдикати из тог закона не виде колика ће бити плата запослених.

„То јесте кључни захтев и ја то разумем. Верујем да овај закон може да се промени на тај начин да испуни овај захтев”, рекао је Вербић.

Кад је реч о Закону о научно-истраживачкој делатности, који је усвојен у последњој недељи 2015. године, министар каже да је буџет за науку „за нијансу већи него прошле године, што значи да ћемо се у овој години више бавити науком”.

„Оно што ћемо урадити јесте да ћемо пооштрити услове за добијање пројеката како би они који се озбиљно баве истраживањем заиста и добили највише”, рекао је ресорни министар.

Он је навео и пример да тренутно у Србији има више од 600 научних часописа, док у Министарству очекују да ће их свега око 250 испунити критеријуме у вези са тим шта је то прави научни часопис.

Политика