ВЕЛИКАН српске и светске науке Милутин Миланковић могао би коначно да у Србији добије музеј. Иако је своју документацију завештао САНУ, а иза њега остао богат архивски материјал, много важних сведочанстава о Миланковићевом раду расуто је по Европи. Наша жеља је да што више те грађе прикупимо и откупимо и да је сместимо под исти кров. Верујемо да би најбоље место за то била кућа у београдској Професорској колонију у којој је Миланковић живео до смрти 1958. године.
Иницијативу да се чувени српски научник “врати” у свој београдски дом, “Новостима” је открио мр Славко Максимовић, председник Удружења “Милутин Миланковић” у Београду. Жеља Удружења је, каже, да се откупом куће која је сада у приватном власништву обезбеде просторни и инфраструктурни услови за оснивање међународног научно-истраживачког и образовног центра “Милутин Миланковић” с научним парком у дворишту куће.
– Наше удружење је израдило и елаборат о оснивању овог центра који садржи потпуну документацију и процену вредности за откуп и адаптацију куће Милутина Миланковића – каже Максимовић.
– Са овим елаборатом и потпуном документацијом за доделу средстава конкурисали смо код Министарства просвете, на јавном позиву за прикупљање предлога пројеката за ревитализацију и развој истраживања и образовања у јавном сектору. Испунили смо све услове конкурса и сада чекамо резултате.
Београдска кућа Милутина Миланковића, објашњава наш саговорник, налази се у Професорској колонији у Улици Љубомира Стојановића број 9.
– Регистрована је као објекат од посебног значаја и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Београда – прича Максимовић.
– Кућа, међутим, сада има два власника, и нама је врло важно да се о свему договоримо с њима. Године 1927, Милутин Миланковић је ову кућу сам изградио, пошто је изменио типски пројекат по којем су грађене друге куће у Професорској колонији.
У њој је, подсећа, живео и створио научна дела којима је задужио светску астрономију, климатологију, геофизику и математику и, истовремено, афирмисао српску науку. А својом астрономском теоријом о климатским променама, којом је објаснио тајну ледених доба, трајно је задужио светску цивилизацију.
– Верујемо да Милутин Миланковић у Србији и Београду заслужује много више него што данас има – наставља Максимовић.
– “Трагови” његовог живота, научног опуса и богатог грађевинског рада налазе се у архивама, музејима и библиотекама у Даљу, Осијеку, Бечу, Београду, Будимпешти,Фрајбургу, Халеу, Лајпцигу, Минхену…
Све то, верујемо, треба чувати на једном месту, под истим кровом. Данас, када његово дело све више добија на вредности и актуелности, и будући да постоји потреба за његовим комплекснијим проучавањем, оснивање међународног научно-истраживачког и образовног центра и научног парка баш у његовој београдској кући промовисало би и Србију и српску науку широм света. Зато се надамо да ће нас у овој намери и држава подржати.
Општина Палилула, којој припада Професорска колонија, како каже наш саговорник, већ је изашла у сусрет иницијативи Удружења када је претпрошле године утврдила све чињенице и обезбедила неопходну документацију о кући Милутина Миланковића.
ИМЕ “ПОЗАЈМИО” НЕБЕСКИМ ТЕЛИМА
КОЛИКО је научни рад нашег великана признат међу светским астрономима и климатолозима, најбоље сведочи то што његово име носи неколико места и тела у свемиру.
У ЧАСТ његовим астрономским достигнућима, 1965. године научници Совјетске академије су један кратер на Месецу назвали “Миланковић”.
ПО њему је, 1973. године, назван и кратер на Марсу, док је шест година касније и астероид “1605” такође добио име “Миланковић”.
Јелена Матијевић, Новости