ЕКОНОМСКА криза куца на врата. Ипак, ми можемо да се заштитимо, ако на време седнемо са кредиторима и покушамо да договоримо да се наше обавезе што више, тамо где могу да се пребаце из долара у евро. Такође, треба рачунати да ће доћи и до пада кредитне активности свуда у свету, па и код нас. Говоре овако економски стручњаци, процењујући како би могла да се, на економском плану, избегне 2008. година
Многе земље су ранијих година нагомилавале дугове у доларима. Уколико дође до повећања камата и јачање америчке валуте то би могло да доведе многе до банкротства.
– Време је за реструктурирање спољног дуга – каже Ђорђе Ђукић, професор на Економском факултету у Београду.
– Наша земља има трећину обавеза у доларима. Олакшање нам доноси зајам од Емирата, који нам пребацује обавезе на средњи и дужи рок, када ће доћи време за наплату. Али, тренутак је за преговоре да се промени валутна структура спољног дуга, како не бисмо имало још већи терет услед раста долара који је неминован.
Сценарио светске кризе из 2008. године смо добро осетили, нарочито задужени у страним валутама, а, како се процењује, могуће је да ће овог пута “окидач” бити са истока.
РЕФОРМЕ НА ИСТОКУ
КИНА ће се вероватно у наредној години окренути унутрашњим реформама комбиновањем јачања унутрашње тражње и уравнотежења развоја националних економско-географских регија. Како сматрају наши саговорници, Кини је само просек раста 6,7 одсто и он је диктиран шангајском привредном регијом и Пекингом, док су поједини региони у унутрашњости тек постали брзоразвијајући и прошле године бележили раст од 20 до 30 одсто.
– Треба имати у виду да је кинеска економија међу највећим по величини у свету и посебно да је имала изразито високе стопе привредног раста. Такође је и корисник највећег броја сировина, енергената и осталих индустријских светских ресурса, па је као таква и идентификивана као генератор последњег, дводеценијског, глобалног, секуларног привредног циклуса – истиче Бранко Живановић, професор на Београдској банкарској академији.
Да је дошло до пада само једног до два процента у расту ове економије, тешко да би се и осетило, али аларм је упалило нагло ломљење тренда и пад са перманентно двоцифреног на раст за њих скромних, прошлогодишњих 6,7 одсто, те отварање питања – ако се пад настави, ко ће трошити толике ресурсе.
– Такву могућност не треба потпуно искључити, али сам више склон претпоставци да ће се раст задржати у овим оквирима и у 2016. Наиме, он ће и даље остати позитиван, а раст на тако јаку и велику статистичку базу од шест или седам процената велики је успех и тешко се може идентификивати као рецесија – наглашава Живановић.
Позитиван ефекат на нас може имати даљи пад камата у еврозони. Темпо смањења у Србији је нешто блажи, али НБС најављује ново обарање, што отвара простор за задуживање, пре свега привреде.
Наравно, кочница може да буде продубљавање кризе на Истоку и смањење, пре свега, извоза.
С. Моравчевић, Новости
