После напада у новогодишњој ноћи у Келну, ситуација у Немачкој се не смирује. Иако још увек није коначно утврђено ко су нападачи који су окружили жене на главној железничкој станици и сексуално их малтретирали и пљачкали, у фокусу јавности нашли су се пре свих азиланти из Северне Африке. Посебно после рације коју је извршила полиција у Диселдорфу, у суботу увече, а на удару су биле банде дошљака из Северне Африке.
Председник Савезног криминалистичког уреда (БКА), Холгер Минх, у интервјуу недељнику “Билд ам зонтаг”, потврдио је да мигранти који долазе из овог дела света представљају велики проблем и указао да између земаља из којих долазе избеглице постоје велике разлике што се тиче кривичних дела.
– Мигранти са Балкана или из Северне Африке, пре свега Мароканци, Тунижани и Алжирци, упадљиво предњаче по броју кривичних дела. Много мање у том смислу су присутни азиланти из Сирије и Ирака – рекао је Минх.
– Феномен да се млади људи из Северне Африке скупљају на одређеним местима, како би кренули у крађу, постоји већ дуже време, додаје шеф БКА.
Габријел укида помоћ
Шеф социјалдемократа Зигмар Габријел тражи да се владама у Северној Африци јасно стави до знања да морају да прихвате одбијене избеглице, а индиректно је назначио да би у супротном ове државе могле да добију мање новца за помоћ земљама у развоју. “Не може се желети немачка финансијска помоћ и истовремено да се по овом питању не сарађује”, рекао је он.
Његови криминолози сада анализирају да ли постоји веза између одређених група досељеника и сексуалног злостављања жена у Немачкој. Сматра се да су напади на жене били организовани, а избеглице међусобно повезане. Већ годинама келнска полиција држи на оку криминалце из Северне Африке, јер они чине 40 одсто њима познатих џепароша. Тога није било пре три године, нагласио је Минх, а да ли постоји повезаност између ових група и нападача у новогодишњој ноћи, за сада истрага ћути.
Према сазнањима социјалних служби, међу Северноафриканцима има много младих људи који су отргнути од домовине и који већ седам-осам година иду од једне до друге европске државе, док нису стигли до Немачке. Њих су ситуација у њиховим домовинама и незапосленост натерали да се отисну, али овде, такође, немају много изгледа на запослење и азил.
Б. Божин – Вести
