Распродаја ПКБ-а или суверенитет на добошу

Пљачкање државне имовине од стране тајкуна, политичара и странаца од 2000. у Србији се представља као приватизација. Због таквог искуства, многи су са зебњом примили новогодишњу честитку власти у којој се каже да се продаје Пољопривредна корпорација Београд (ПКБ). А и да се нисмо толико опекли на свим досадашњим приватизацијама, опет бисмо се питали: Да ли је паметно да продајемо пољопривредног гиганта или би требало да га ослободимо страначких намета и пустимо да се развија?

Агенција за приватизацију објавила је 31. децембра јавни позив за продају имовине ПКБ. Продају се пољопривредно земљиште које је у власништву ПКБ Корпорације, сточни фонд, механизација и објекти. Почетна цена је 154 милиона евра за 51 одсто процењене вредности сталне имовине. Продаја ће бити обављена методом прикупљања понуда са јавним надметањем, а отварање понуда је 2. марта. Рок за подношење пријава је 29. фебруар. Уколико прва продаја не успе, у другом кругу део имовине ПКБ-а продаваће се за 30 одсто тржишне вредности, пише у одлуци Скупштине Београда.

Заинтересовани купци дужни су да уплате депозит у вредности 34,5 милиона евра. Како се наводи, право учешћа у поступку имају домаћа правна лица која су регистрована за обављање пољопривредне производње, узгој музних крава, а чији је приход од пољопривредне делатности најмање 50 милиона евра у последњој пословној години.

После Петог октобра кренула је распродаја делова ПКБ: „Фриком”, „Имлек”, „Имес”, „Рибарство“, „Пекабетина” мрежа трговинских објеката

Која фирма има толико новца у делатности која је наведена као услов? Прст се упире у “МК груп” Миодрага Костића. Шта знамо о такозваном краљу шећера? То да је 2002. године купио три шећеране за 9 евра и да се те приватизације налазе на оном фамозном списку “24 спорне”. Четири године касније, шећеране је продао Немцима. Није тајна да је био лош послодавац, да није улагао у производњу, да је отпустио армију радника…

Одмах иза краља шећера, као могући купац намеће се и краљ меса Петар Матијевић, власник “Матијевић месара“, али је он по објављивању позива изјавио да није заинтересован за куповину јер је цена превисока. Можда човек чека други круг да купи по цени од 30 одсто тржишне вредности. Пре тога, краљеви меса и шећера саопштили су да ће основати конзорцијум за куповину ПКБ-а.

На продају је понуђен део сталне имовине и променљива имовина ПКБ-а. Агенција је објавила да је процењена вредност променљиве имовине на крају 2014. године износила 39,6 милиона евра, а сталне имовине 303,9 милиона евра. Самостални и Независни синдикат ПКБ тврде да целокупна имовина ПКБ проценом независних стручњака износи 600 милиона евра.

Оно што је занимљиво, Агенција је навела да ће тржишна вредност променљиве имовине бити утврђена у року од 30 дана од проглашења купца. Дакле, прво купиш, па онда сазнаш колико то вреди.

Променљива имовина обухвата стадо, залихе, засађене усеве на земљишту. ПКБ, иначе, на фармама има 8.500 музних крава, 22.000 говеда, обрађује око 21.000 хектара земљишта.

Ко год од домаћих тајкуна да купи ПКБ, моћи ће потом да препрода наше оранице странцима

У јавном позиву даље се наводи да се од сталне имовине, између осталог, продаје 17.677 хектара земљишта у општинама Палилула, Сурчин и Зрењанин, грађевински објекти који се користе у пословне сврхе, удели ПКБ-а у појединим предузећима ЕКО-ЛАБ, ПКБ Агроекономик Институт за научноистраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди, Пољопривредна авијација ПКБ, Ветеринарска станица ПКБ.

“Овај пројекат је за нас веома важан јер ПКБ не стоји добро, субвенционишемо га и зато је важно да нађемо купца који се бави том врстом делатности. То значи да ће онда ПКБ моћи ефикасније да се бави пољопривредном производњом. Важно је и да људима који тамо раде, а којих има око 2.000, обезбедимо сигурно радно место”, образложио је одлуку Синиша Мали.

Финансијски извештај о пословању Корпорације показује да је 2014. године ПКБ остварио губитак од 257 милиона динара (2,1 милион евра, рачунато по курсу од 120 динара за евро) док је 2013. био у плусу 2,1 милијарде динара (19,2 милиона евра, рачунато по курсу евра од 114 динара). Финансијски извештај за 2015. годину још није објављен, али је председник Самосталног синдиката Милисав Ђорђевић изјавио да је пословање у 2015. позитивно, са добитком од 250 милиона динара (2 милиона евра, по курсу од 122). Он супротно изјави градоначелника Малог, каже да ПКБ из градског буџета није добио ни динара, а да је притом остао без премија за млеко, чиме је оштећен за 500 милиона динара. Овај синдикат се залаже да се продајом малог дела имања од власништва ПКБ-а подмири цела приватизација.

Противници продаје Корпорације посебно упозоравају на штетност продаје пољопривредног земљишта, као природног ресурса, с обзиром на то да се више од 90 одсто капитала компаније налази у државној својини.

Председник Самосталног синдиката Милисав Ђорђевић каже да се 17.000 хектара државног земљишта покушава укњижити као земљиште ПКБ корпорације и да је првостепени суд већ поништио то укњижење.

Демократска странка тврди да су градоначелник Синиша Мали и министарка Зорана Михајловић већ укњижили државну земљу на предузеће ПКБ, иако је Катастар то одбио.

Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић упозорава да би пре било каквог разговора о продаји ПКБ-а требало да се објави процена вредности корпорације. Он указује на још једну битну последицу продаје, а то је да би се тиме практично онемогућио утицај државе на креирање аграрне политике, имајући у виду могућности које има та компанија у области производње говеда и свиња.

Самостални и Независни синдикат ПКБ тврде да имовина комбината вреди 600 милиона евра

Никола Лазић, председник Независног синдиката ПКБ-а, каже да је оглас за продају ПКБ корпорације незаконит јер је производња одлична и имају одржив модел пословања – држава би требало да пусти ПКБ да као државно предузеће послује по тржишним принципима. Овај синдикат је сагласан са рационализацијом и одређеним нивоом реорганизације како би предузеће ефикасније пословало. Међутим, Синиша Мали и екипа нису уважили аргументе синдикалаца и стручне јавности и одлучили су се за продају.

ПКБ је 2008. подржављен након што су се запослени, противећи се приватизацији, одрекли уписа бесплатних акција и сав капитал компаније прешао је у државно власништво. Тада је Република Србија власништво ПКБ Корпорације превела у власништво града Београда. Тадашњи градоначелник Драган Ђилас је више пута говорио како је спасао ПКБ довођењем професионалног менаџмента састављеног од људи којима је препорука била радна, а не партијска књижица.

ПКБ је још у периоду после Петог октобра кренуо с распродајом својих брендова. Продати су „Фриком”, „Имлек”, „Имес”, „Рибарство“, „Пекабетина” мрежа трговинских објеката…

„Уколико прва продаја не успе, у другом кругу део имовине ПКБ-а продаваће се за 30 одсто тржишне вредности

Ко год од домаћих тајкуна да купи ПКБ, моћи ће потом, подразумева се уз добру зараду, да препрода наше оранице страним инвеститорима. Србија је, потписивањем ССП са ЕУ, прихватила да од септембра 2017. године странци имају право да купују земљу. Томе у прилог иде и нови Закон о пољопривредном земљишту који омогућава странцима да закупе земљиште на период од 30 година али и да га добију у власништво под нејасним условима.

Осим ако јавност не схвати да је очување ПКБ-а и пољопривредног земљишта у већинском државном власништву стратешки важно за земљу каква је Србија, која осим пољопривредне и нема другу значајнију производњу. Не мање важно од очувања Телекома.    

Смиљана Видић, НСПМ