”Пољопривреда је велика извозна шанса Србије”, ”Суфицит пољопривреде преко милијарду долара”…, неки су од новинских написа предходних година или месеци. Анализирајући извозне потенцијале, конкурентност и извозне активности комплетне пољопривреде и прерађивачке индустрије, економиста Драгован Милићевић дошао је до другачијих података и закључака.
Он указује на то да пољопривреда Србије има веома високу концентрацију извоза пољопривредних производа мерених ГХ-индексом, те да је највећи део извоза концентрисан само на неколико грана, и то на смрзнуто воће и поврће, кукуруз, конзервисано воће и поврће и живе животиње, односно говеда.
Србија је, како каже, потпуно неконкурентна у производњи раног воћа и поврћа, меса и прерађевина (само четири одсто прихода од продаје месне индустрије се остварује кроз извоз), рибе и прозвода од рибе и сл.
– Трећи проблем српске пољопривреде је стагнација и опадање просечних приноса, који се нису мрднули практично од почетка осамдесетих година прошлог века и поред интензивног развоја семенског материјала и веома добрих резултата у извозу семенске робе домаћих института. Број засејаних површина пада, приноси се крећу циклично, у зависности од смењивања сушних и кишних година. Србија је једина земља у Европи где су поплаве једини начин наводњавања земљишта – указује Милићевић.
Он наглашава да држава може помоћи на неколико начина, пре свега стимулацијом производње есенцијално важних производа (само на увоз парадајза Србија да око 14 милиона долара нето годишње). Србија, указује, има велике потенцијале у производњи раног воћа и поврћа.
Дневник
