ВЕЋ за месец или два Србија ће се наћи пред новим изазовом – пролепшање времена донеће са собом нови талас избеглица са Блиског истока који ће, према проценама, надмашити прошлогодишњи. Очекује се да ове године границе ЕУ пређе око 1,2 милиона људи, а већина њих окушаће срећу преко наше земље.

Збрињавање миграната била је тема и овонедељне седнице скупштинског Одбора за рад и социјална питања, где се могло чути да су припреме за све већи проток људи увелико почеле. Према речима Ханса Фридриха Шодера, из УНХЦР, проблем настаје због “селективног пропуштања на границама” (пролаз отворен само за Сиријце, Ирачане и Авганистанце). Већина придошлица не жели да тражи азил у Србији, па остају заглављени овде.

– Уколико не траже азил, губе право на смештај, односно постају рањиви и лаке мете за кријумчаре и криминалне групе – каже Шодер.

Могуће је да ће се Сиријцима, Ирачанима, Авганистанцима и Либијцима ове године прикључити и Египћани. Према речима Душана Пророковића, из Центра за стратешке алтернативе, проблем Египта је у најави, јер расте буџетски дефицит, туризам је пропао, и већ се назире дестабилизација. А Египат, за разлику од Сирије која има око 20 милиона становника, има чак 80 милиона! Овај аналитичар помиње и дестабилизацију на граници између Турске и Сирије, и подсећа:

– Док се не смири криза, избеглице ће долазити!

Уколико Немачка и Аустрија потпуно затворе границе за мигранте, Балкан, а самим тим и наша земља, наћи ће се у великом проблему. Како је процурило из дипломатских извора, пролаз ће најпре бити затворен за избеглице из Ирака, потом за оне из Авганистана и, на крају, из Сирије.

У овом тренутку Србија има капацитет за збрињавање 6.000 невољника, а по потреби могла би да обезбеди додатних 3.000 лежајева. Мада су домаћи медији објавили да од Београда неће бити тражено да се број од 6.000 премаши, Евроактив је ове недеље подсетио да су се земље Балкана обавезале да ће, уколико буде неопходно, примити око 100.000 људи. С обзиром на то да је Грчка вољна да прими половиму од тог броја, очекује се да остатак буде распоређен у Србију, Македонију и Хрватску.

Српски званичници су више пута поновили да наша земља неће бити сабирни центар за мигранте. Чињеница је, међутим, да се избегличка река не зауставља и да је контрола на границама ЕУ све ригорознија, не би ли се талас бар успорио. ЕУ се и даље нада да ће уродити плодом притисак на Турску и друге суседне државе близу ратних зона да изграде избегличке кампове. Такође се појачава притисак на Грчку. Ово, међутим, наглашава Пророковић, до сада није дало плода.

– Ове године очекујем драматичнија збивања него прошле. ЕУ је понудила новац и безвизни режим Турској, а да заузврат ова земља прими избеглице. Али то се последњих месеци показало као неефикасно решење – каже Пророковић.

Са њим се слаже и Радош Ђуровић, из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, и констатује да Турска час зауставља, час пушта избеглице. Не заустављају их ни Грци:

– Уз све напоре ЕУ, када се број придошлица повећа, тешко да ће ове две земље бити ефикасније.

– ЕУ ће у једном тренутку и нама понудити помоћ да их зауставимо. Само, проблем је у томе што избеглице не желе да остану овде. Ако их задржимо силом, то ће се одразити на унутрашњу стабилност земље. Ако их не зауставимо, имаћемо проблем са Бриселом – каже Пророковић.

Према његовом мишљењу, решење није ни евентуални зид који би Србија подигла према Македонији, као што су Мађари подигли према нама или Словенци према Хрватима. Очекује се да наредних месеци и Хрватска подигне ограду према Србији. Дизање српске ограде на југу, осим што је супротно свему оном што смо до сада подржавали, и осим чињенице да је зид скуп, тешко изградив на планинском подручју и готово неодбрањив, додатно би појачало тензије на Балкану. (Јер, задржавање великог броја миграната посебно би “заљулало” ионако нестабилну Македонију.)

Како подсећа Пророковић, у Македонији је и иначе сложена етничка структура и политичка ситуација, чекају је избори, па би је свако задржавање великог броја миграната додатно потресло. А то је играње са буретом барута које може да експлодира и са собом повуче цео регион. Зато би Србија проблем требало да решава са Македонијом и Бугарском, никако сама.

– Од 2008. у Србији је азил добило само 50 људи, и они и даље муку муче са интеграцијом – додаје Ђуровић.

С обзиром на то да ће европске границе бити све чвршће, он се плаши да ће све већи број људи завршавати у рукама кријумчара и да ће се кретати нерегистровани, алтернативним путевима и дивљим прелазима.

Лане је кроз Србију прошло око 600.000 регистрованих миграната, од којих је само 600 поднело захтев за азил, подаци су Управе граничне полиције.

ШВЕРЦ ЉУДИ

Велики проблем је и шверц избеглица. Према речима Миленка Божовића из Управе граничне полиције, прошле године поднето је 750 кривичних пријава против 1.200 особа за кријумчарење. Њима је одузето 500 возила у којима су шверцовали људе.

СЛОВЕНЦИ ХРВАТИМА, А ХРВАТИ НАМА

Словенија је последњих недеља у Хрватску вратила 80 миграната који приликом регистрације нису изјавили да ће тражити азил у Аустрији или Немачкој, или нису испуњавали услов за улазак у шенгенско подручје пошто не долазе из ратом захваћених подручја. Како сазнајемо, готово свакодневно и Хрватска мигранте који не испуњавају услове (да су из Сирије, Ирака и Авганистана и да иду у Немачку или Аустрију) враћа у Србију. Према речима Радоша Ђуровића, они су често препуштени самима себи, а поново их можемо видети, додуше у мањим групама, у центру Београда и у парку код аутобуске станице.

ДАЧИЋ: СПРЕМНИ ЗА ПРИХВАТ МИГРАНАТА

Иако нисмо држава чланица ЕУ, спремни смо да учествујемо чак и у систему квота и да прихватимо један број миграната, у мери и на начин који буде договорен са ЕУ, под условом да су се определили да остану трајно у Србији, изјавио је данас министар спољних послова Србије Ивица Дачић на неформалном састанку министара спољних послова земаља чланица ЕУ и земаља кандидата у Амстердаму.

Дачић је упозорио и да би за Србију и читав регион била посебно опасна ситуација уколико би дошло до ланчане реакције драстичног смањења пропусне моћи или затварања граница, чиме би се зауставио проток миграната и узроковало њихово масовније и дуже задржавање.

ХАН: СРБИЈА НЕ СМЕ БИТИ “СТОВАРИШТЕ”

Србија и Македонија, као кандидати за чланство у Европској унији, не смеју постати “стовариште” за избеглице које одатле не могу да иду даље, већ се мора наћи европско решење за избегличку кризу, изјавио је европски комесар за проширивање Јоханес Хан на заседању шефова дипломатија ЕУ и земаља кандидата за чланство у Унији у Амстердаму.

ДОДИК: СРПСКА НЕЋЕ ПРИМАТИ ИЗБЕГЛИЦЕ

Република Српска нема могућности да одговори на мигрантску кризу и неће примати избеглице ако се евентуално суочи са овим изазовом – изјавио је у Требињу Милорад Додик,председник РС:

– Република Српска није у могућности ни пола дана да издржи долазак било којег броја миграната, нити да плаћа њихов смештај. Ми не можемо нити хоћемо то да чинимо, без обзир на то што би неко рекао да то није хумано.Р. Г.

В. Црњански Спасојевић, Новости