Београд – Пре само осам година јавни дуг Србије износио је 8,78 милијарди евра. Те године смо на камате дали око 117 милиона, а прошле године чак милијарду евра. Са око две милијарде евра нових задуживања сваке године, Србија је стигла до 24,8 милијарди евра дуга, односно 75,5 одсто БДП.
Економиста Љубомир Маџар каже да 2008. дуг није био најнижи зато што смо га тако добро отплаћивали, него зато што су нам две трећине дуга према париском и лондонском клубу, око 4,7 милијарди евра, отписане.
„Баш та 2008. је трагична година када је у питању почетак скока јавног дуга. Тада је, поред два регуларна повећања пензија, дошло и до два ванредна. То је био популистички потез да се купе гласови, који систем не може да издржи. Било је и много попустљивости у јавним предузећима која су исплаћивала огромне плате запосленима, а истовремено падала у дугове које је потом држава претварала у јавни дуг“, каже Маџар.
Љубодраг Савић, професор на Економском факултету, каже да је највећи проблем то што смо до 2008. имали високу стопу привредног раста, којег од 2009. готово да нема.
„Од 2009. почињемо много да се задужујемо из два разлога. Један је то што је услед светске економске кризе дошло до слабљења привреде, а издаци за буџет су остали исти, па смо ту разлику морали да надоместимо задуживањем. Каматне стопе су биле врло високе, што је довело до раста дуга. Данас на камате дајемо више од три одсто БДП годишње, а раст БДП нам је 0,7 одсто, што је неиздрживо. До 2008. значајне приходе имали смо и од приватизација и донација“, каже Савић.
Како бисмо отплатили скупе кредите, улазимо у нова, нешто јефтинија задужења, због којих се константно вртимо у дужничком кругу. Недостатак новца мора да се надомести, па се Србија све више задужује и продајом државних хартија од вредности, на које су камате врло високе.
Економиста Милан Ковачевић објашњава да је проблем и то што смо задужени у девизама и у иностранству и у земљи.
„Како расте вредност долара и евра, дуг нам се повећава. Око 80 одсто наших дугова је у страној валути, па да се и један динар не задужимо, док курс расте, ми имамо повећање дуга. И у последње време превише срљамо. Ево, од Кине узимамо све у доларима, а имамо чак и један кредит у јуанима, о којима ништа не знамо, а онда се чудимо када нам камате и рате нагло скоче“, каже Ковачевић.
Спољни дуг
14.720.766.000 €
Унутрашњи дуг
9.342.561.000 €
Горица Авалић, Блиц
припрема: Васељенска
https://nemanjarakas.wordpress.com/2016/02/22/%D0%B2%D1%83%D0%BB%D0%B8%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86-2/
BRAVO… BRAVO, ovo je pravo novinarstvo a ne prepisivanje rojters, srna i ostali. Jos jednom svaka pohvala za tekst. Pa sada mogu da pricaju sta hoce, ovde je prikazano sve.