Матрикс наших живота обликован је скупом лажи презентованих нам као неоспорне истине. Једна од тих илузија је да нисмо робови.
Свака особа својим рођењем постаје слободно људско биће, са гарантованим правима и слободама – у теорији. Пракса је мало другачија, скривена у заборављеном термину Римског права, јавности (не)знаном као „Capitis Deminutio Maxima“.
Рођење уједно означава и почетак робовског статуса особе. Уписивањем у матичне књиге рођених, родитељи пријављују држави нови производ као легалани предмет опорезивања.
Великим словима уписано име особе на личној карти, пасошу, возачкој дозволи, казни или судском позиву није знак поштовања од стране државе, већ власништва државе над производом.
„Capitis Diminutio“ је појам из старог Римског права чије је буквално значење – скраћење (смањивање) за главу. Правно значење термина се односи на губитак или ускраћивање статуса особе.
Према Римском праву, постоје три степена губитка статуса – Minima, Media и Maxima. Минимални губитак статуса се односио на промене у породичним односима, средњи на губитак држављанства и породичног чланста, а фамозни Capitis Diminutio Maxima је значио губитак слободе, држављанства и порекла.
Светски систем права, који своју основу вуче из старог Римског права све грађане широм света третира статусом који су у старом Риму имали робови. Capitis Deminutio Maxima – максимални губитак статуса још увек у пракси третира људе као робове, чак и у буквалном смислу.
Робовласнички систем који још увек траје, финалну фазу поробљавања је почео 30-их година прошлог века, помоћу банкарског сектора. Код нас познат као ЈМБГ – јединствени матични број грађана је ништа друго до серијски број људског прозивода.
Држава као залог задуживања користи своје грађане, чији је власник постала тренутком рођења и уписивањем у књиге рођених – великим словима. Поједностављено гледано, ради добијања кредита, држава власништво над својим грађанима преноси на другу државу или банку као гаранцију.
Једина разлика између слободног човека као физичког лица, и правног лица у власништву државе се захваљујући Capitis Diminutio Maxima крије не у ситним – већ у крупним словима имена.
Процват робовласничког третмана је резултат вештачки креиране светске економске кризе у првој половини прошлог века. Свој максимум ће робовски статус људи достићи избацивањем готовине из оптицаја и чипованим електронским новцем, чиме ће бити уклоњена и последња илузија наводне слободе.
Држава која поседује своје грађане, вођена је од политичара који су власништво банкарских картела и мултинационалних компанија. Људска бића су само продукт опорезивања уредно заведен у евиденцију робовласника – великим словима.
Strawman теорија, позната и као „Strawman илузија“ је псеудо-правна теорија распрострањена у алтернативним покретима, као што су суверени грађани, порески демонстранти, слободни људи на земљи и „Off the Grid“ – самостални и самоодрживи начин слободног живота.
Теорија се држи основне идеологије да су људи слободна бића, законом препознати као физичка, а не правна, и да самим тим без свог пристанка не могу бити третирани са робовским Capitis Diminutio Maxima статусом. Strawman теорија, која учи да људи нису робови нити посед држава, банака и компанија је према очекивањима наишла на медијску сатанизацију и игнорисање државних и судских органа.
Држави, банкарским картелима и мултинационалним компанијама које све то поседују нису потребни слободни људи, већ робови који су у њиховом власништву, а:
„најбољи робови су они који тога нису ни свесни“
из окупиране Србије:
Референце:
http://rationalwiki.org/wiki/Strawman_theory
https://buergerstimme.com/Design2/2013/01/capitis-deminutio-maxima/
http://en.wikipedia.org/wiki/Capitis_deminutio
ŠTA JE TRGOVINA I U ŠTA SE (preko nas) PRETVORILA:
https://www.youtube.com/watch?v=zdxEUX8nZSM