У Србији се годишње обави око 60.000 абортуса, а према незваничним тај број се креће чак између 150.000 до 200.000 абортуса. Сваке године у нашој земљи се региструје 16.000 адолесцентских трудноћа, а више од 90 одсто њих је непланирано и заврши се абортусом. Готово 15 одсто жена у Србији имало је барем један абортус, а скоро трећина које се подвргну абортусу касније нема деце. Толико о броби против “беле куге”.
Алармантни подаци о броју абортуса, нежељених трудноћа и одсуство коришћења контрацепције показују да млади у Србији нису довољно упознати са здравственим последицама и компликацијама које нежељена трудноћа и абортус могу да изазову, пише “Блиц”.
За “прекинути сношај” као вид контрацепције одлучује се 35 одсто жена, а други по популарности је мушки кондом, који је као метод заштите присутан код 12 одсто. Међутим, савремене методе контрацепције у Србији користи свега 18 одсто жена према резултатима истраживања које су заједно урадили УНИЦЕФ и Републички завод за статистику.
Како би смањили број абортуса и здравствених компликација које абортус као интервенција може да проузрокује, научници су 80-их година прошлог века изумели пилулу за “хитну посткоиталну контрацепцију”, која се узима у случају незаштићеног сексуалног односа или уколико закаже нека од примењених метода контрацепције. Углавном се назива “пилула после односа”, а такође је позната и као “пилула за јутро после” и “пилула за дан после”.
Што се тиче учесталости узимања гинеколози препоручују да пилулу за хитну контрацепцију не треба користити као методу редовне контрацепције, већ допуну у хитним и непланираним ситуацијама.
Према последњим објављеним смерницама СЗО о употреби контрацептива наведено је да не постоји ситуација у којој ризик превазилази корист од употребе хитне контрацепције, и да је треба употребити кад год за тим постоји реална потреба, јер учесталија употреба не носи са собом појаву озбиљних нежељених ефеката.
Вестионлине