Укупан српски извоз у Руску Федерацију у првих шест месеци 2015. године био је мањи за 322 милиона долара што је, према подацима Привредне коморе Србије, 33 одсто мање него у истом периоду претходне године. У исто време, извоз пољопривредно-прехрамбених производа достигао је 122 милиона долара, што је за 5,8 одсто више него у првом полугодишту 2014. Пад српског извоза на ово велико тржиште последица је пада пласмана главних извозних артикала из Србије, кажу у ПКС-у.
Међутим, у Пословној заједници у Србији пронела се гласина да је српска влада дискретно сугерисала великим извозницима да смање трговину с Русијом, претпоставља се као умиљавање Европској унији која је од Београда очекивала санкције Русији.
Бројке говоре да се нешто у трговинској размени дешава, па је тако извоз женских чарапа опао за 40, покривача подова 53, лепка 40, подних плоча 87, а спољних аутомобилских гума 44 одсто. Укупна трговинска размена прошле године износила је 1,26 милијарде долара, што је 23 одсто мање него у 2014. години. Пад је регистрован и у нашем укупном шестомесечном увозу из Русије, који је вредео 943, што је смањење од 18,5 одсто. Тако је наш дефицит у робној размени с овом земљом у првом полугодишту, с прошлогодишњих 670,9, смањен на 620,7 милиона долара.
Узроци за мању трговинску размену су разноразни. Један од фактора су санкције земаља Европске уније, САД и других држава Запада због кризе у Украјини према Русији од маја 2014. Затим, исте године у јулу контрамере Русије, односно руска забрана увоза из западних земаља, а уз то и велики пад рубље, који је на својој кожи осетила и српска привреда. До пада вредности укупног пласмана српске робе на руско тржиште у прошлој години дошло је упркос великом повећању извоза пољопривредно-прехрамбених производа. Србија је у Русију у 2015. извезла храну за 307,6 милиона долара, што је за 66,7 одсто више него у 2014. години. Судећи по прелиминарним подацима за два месеца ове године, пад српског извоза у Русију у овој години у поређењу с прошлогодишњим биће вишеструко већи, иако извоз пољопривредно-прехрамбених производа и даље расте.
Немамо више шта да понудимо
Агроекономиста Миладин Шеварлић сматра да Србија није прокоцкала шансу да извози више у Русију.
– Искористили смо шта смо могли. Немамо довољне количине, нити унапред припремљену производњу, ни стандарде. Руси и даље највише траже наше воће, смрзнуте свињске полутке, пасуљ, сточну храну, а стручњаци се присећају времена кад смо им продавали и знање, односно семе и саднице – каже Шеварлић.
Ненад Поповић, лидер Српске народне партије и привредник који дуго успешно послује у Русији је оценио као потпуно нелогично то да Влада данас, када Србија има историјску шансу за повећање извоза на тржиште Русије, смањује буџет за пољопривреду.
– Турска извози у Русију производе у вредности од готово седам милијарди евра. Уколико заузмемо само пет одсто турског извоза, Србија би у Русију додатно могла да извезе робу у вредности од 350 милиона евра. То је изванредна шанса за све српске привреднике, а пре свега пољопривреднике – навео је Поповић, али је потом дао суморну слику понашања српске владе која као да посредно бојкотује извоз у Русију.
Металац зауставила рубља
– Руководство Металца из Горњег Милановца нема информације да постоји политички притисак или препорука да се ограничи извоз на руско тржиште. Напротив, ми улажемо велике напоре да освојимо тако велико тржиште као што је руско. Међутим, тачно је то да у последње време резултати нису онакви какве смо очекивали, али то не из неких политичких разлога, већ зато што опада вредност рубље и зато што постоје одређени проблеми у наплати робе коју пласирамо у Русији – каже за “Вести” представник Металца, који је инсистирао на анонимности.
– Субвенције за туризам су порасле за 50 одсто, што је добро, али је неприхватљиво да субвенције за пољопривреду буду мање за чак 30 посто у односу на прошлу годину. Као да неко намерно подмеће клипове у точкове српских сељака – рекао је Поповић.
Помоћница министра трговине Маја Мандрапа Гашић наводи да је смањен извоз индустријских производа.
– На пример, најлон чарапе су 2014. години биле главни извозни производ у Русију, а сад је забележен пад преко 40 одсто – каже Маја Мандрапа Гашић.
У Београд долази 100 компанија
Велики руски трговински ланци који су заинтересовани за сарадњу са српским произвођачима, пре свега у области прехрамбене индустрије, посетиће Србију 10. и 11. марта, најавили су организатори треће међународне привредне изложбе Експо-Русија Србија 2016. Председник организационог одбора ове изложбе Давид Вартанов је рекао да ће на изложби учествовати више од 100 компанија из различитих региона Русије.
– Руска предузећа напуштају сарадњу с турским компанијама и окрећу се већој сарадњи с фирмама из Србије – поручио је Вартанов.
Напомиње да пад извоза бележе и други производи попут обојених метала, намештаја, подова, текстилних производа. Због мањег извоза у Русију неке фабрике су већ отпустиле на стотине радника, али о проблемима не желе да говоре. У Влади Србије кажу да нису криви, већ пад рубље, скок долара, јефтинија нафта у свету и мања тражња за увозним производима у Русији. Руски стручњаци то потврђују. Елена Патрина с Волгоградског универзитета напомиње да је Русија у озбиљној ситуацији и покушава да промени своју економију и да мање увози, подржавајући сопствену производњу.
Строги стандарди
Према речима Вељка Јовановића из Привредне коморе Србије, сви су схватили да постоји огромна потреба за српским производима, али не и за којим.
– На пример, дође човек и хоће да извози пециво, а Русији то није потребно. С друге стране, траже се јабуке и пољопривредни производи. Наши извозници нису схватили какви су захтеви и колики су пенали за погрешно испоручену робу – објашњава Јовановић.
Стандарди јесу строги, али је најважније да се договорено и испуни, кажу у Пољопривредном комбинату Јужни Банат.
Љ. Ивановић – Вести
