Један од ретких путева којим се данас може ући у Лучане, а да се не гази вода до колена, је нестабилни мост преко реке Бјелице у насељу Ђераћ.

А мост – искривљен од налета бујице која је протекла Бјелицом, “поплочан” блатом, шашом, којејаквим стрвољем – љуља, само што се није срушио. Барем тако личи кад се корача преко њега.

Вода се повукла из центра Лучана где су се данас, поред очајних мештана, могли видети и ватрогасци, војска, активисти Црвеног крста, припадници Службе за спасавање на води…

Житељи пожешких села уз корита Ђетиње и Западне Мораве јуче су се полако почели да се враћају у своје домове, пребрајајући по поплављеној имовини шта није уништено и шта се може попавити.

Сабласну тишину у драгачевској вароши нарушавало је само зујање пумпи које су из фабрике “Милан Благојевић”, која је још увек поплављена, испумпавале воду која се од јуче ујутро прострла кругом предузећа.

Најдраматичније је у насељу Дљин, на уласку у Лучане из правца Пожеге. Ниво воде опао је за два-три метра, али до појединих кућа још увек се може само чамцима. Пар стотина метара даље, на ушћу Бјелице у Западну Мораву, река ваља балване, грање, бурад, пласичне производе које је стихија изнела из лучанских фирми код моста за скретање ка Гучи.

Драган Матијашевић, привредник из Лучана, чека да се вода повуче да изброји штету.

– У фирми која запошљава 20 радника ми је потопљено 200.000 евра у сировинама, на имању су ми страдале две парцеле под пшеницом, – прича он.

Киван је, не крије, на општинаре.

– Колико ми се чини у последњих неколико година три пута су стизале донације да се прочисти корито и уреде обале око Бјелице, али то није урађено. Ко зна где су проћедране те паре. Дан уочи поплаве овде се појавио булдожер, као дошли да прочисте цеви за одвод притока које долазе за брда… Само су мало чачнули и – отишли. Зато је јуче читав карај пливао у води, на десетине кућа је поплављено, – каже Матијашевић.

Под трибином стадиона ФК Младост људи су ужурбано избацивали воду која је прошла у објекат.

– Хоће ли бити фудала у суботу? Коме је до фудбала!? Свлачионице су и даље потопљене, – преноси нам Лучанац занет лопатом којом је износио ило из клупских просторија.

– Овде сам се населио 1980. и од тада до данас сваке године је овако. Мени је вода дошла до прага, али има комшија који су кроз кућу казили воду до кукова, – жали се Савко Дуканац из лучанског насеља Ђерач.

Блиц

Фото: Петар Мајсторовић / РАС Србија