На српском тржишту је, према ранијим подацима, било око један одсто неисправних намирница. Анализе хемијских састојака намирница површне и нередовне. Стручњаци тврде да нема апсолутно нешкодљивих адитива
ЗНАМО ли шта једемо, којим додацима је „обогаћена“ храна и колико је сваки залогај ризик, све чешћа су питања која себи поставимо када на декларицији неког производа видимо ситне, непотпуне или податке само на страном језику. Без обзира на то што нас надлежни умирују да су сви састојци под контролом, већина грађана страхује да су анализе површне и нередовне. И опет је потрошач препуштен сам себи и једе на – сопствену одговорност.
На српском тржишту је, према ранијим подацима, било око један одсто неисправних намирница. Толико је претходних година, наиме, било намирница са опасним састојцима, које су заустављане на граници или повлачени са рафова продавница.
У савременој прехрамбеној индустрији на располагању су 22 категорије адитива (конзерванси, стабилизатори, боје, емулгатори, заслађивачи, згушњивачи, антиоксиданти…), а на такозваној позитивној листи је 314 супстанци или њихових група, означених бројевима. Адитиви који се користе у Европској унији имају и словну ознаку Е.
Истраживања говоре да су поједини додаци и конзерванси штетни и да након дуже употребе, нарочитио у прекомерним дозама, нарушавају рад виталних органа. Зато страховања многих потрошача, који сумњају да се део прехрамбене индустрије отео контроли и да се у масовној производњи води рачуна само о профиту, нису безразложна.
– Процедура за одређивање дозвољених количина адитива у прехрамбеним производима установљена је међународним актима – каже Стеван Благојевић, из Института за општу и физичку хемију у Београду. – Наша листа адитива који се користе у домаћој индустрији се сваке две-три године усклађује са европском регулативом, која опет директиве добија од међународних стручних тела из ове области.
КОДОВИ ОБАВЕЗА
КОДИРАЊЕ производа је већ дуго обавеза сваког произвођача, тако да се при увозу или извозу робе може утврдити земља порекла, врста и квалитет робе и други подаци важни за заштиту здравља потрошача, али и поштовање економских закона и царина. Податак о земљи порекла на бар-коду је важан јер се тако може сазнати доста и о квалитету и здравственој исправности производа. Познато је, наиме, да се у појединим земљама појмови квалитета прилично разликују.
Поједине анализе, међутим, показују да се намирнице „филују“ разним хемијским препаратима науштрб хранљивих материја. Тако је јавна тајна да се у месне прерађевине додају – репови, језици, кожа, тетиве, лој, жлезде, изнутрице, све до костију. То се „маскира“ разним додацима који подешавају укус и мирис, па се само у лабораторијама може открити прави састав. Тиме произвођачи обезбеђују себи веће зараде, а потрошачи плаћају производе који немају декларисану нутритивну вредност.
НЕМА НЕШКОДЉИВИХ
СтруЧњаци тврде да нема апсолутно нешкодљивих адитива и да може да се говори само о степену њихове штетности, која зависи од начина и количине уноса у организам. И поред таквог начина исхране живот просечног човека је све дужи.
– Одређени адитиви могу у препорученим количинама да се конзумирају сваког дана, а да при томе немају последице на здравље човека – каже Благојевић. – Јер, велики део адитива се разграђује у току саме технолошке обраде, односно производње, па тек део остаје у готовом производу. Зато је важна умерена и разнолика исхрана.
Новости
