Представници једне од највећих грађевинских компанија у Кини, “Чајна шандонг интернешенел”, састали су се с министром грађевине Велимиром Илићем и изразили жељу да учествују у изградњи Коридора 11.
Како то није једина кинеска компанија која је заинтересована за изградњу аутопута, министар је изјавио да ће градњу Коридора 11 и регионалног аутопута Појате – Прељина добити она компанија која понуди најнижу цену и обезбеди гаранцију Ексим банке Кина и препоруку кинеске владе.
Међутим, за изградњу аутопута од Београда до јужног Јадрана заинтересоване су и многе друге компаније мимо кинеских, првенствено европске. И сам министар Илић, који је шеф преговарачког тима наше владе за изградњу аутопута од Београда до границе са Црном Гором, признао је да се води жестока утакмица око добијања тог посла и да се разлике у цени по километру аутопута крећу и до два милиона евра, због чега се готово заклео да ће посао добити “сто посто онај ко буде најјефтинији”.
Иако се о Коридору 11 разговара и дуго и на високом нивоу, још увек се не зна како ће се градити аутопут. У игри су кредити, концесије, јавно-приватно партнерство, страни извођачи, домаћи градитељи… А радови су већ почели, за прву деоницу Уб – Лајковац у дужини од 12,5 километара издвојене су паре из буџета, за другу дугу 40 километара од Љига до Прељине је подигнут кредит од Азербејџана у износу од 308 милиона ера, а преостале су предмет разговра.
Министар финансија и привреде Млађан Динкић најавио је да Влада намерава да до краја године уговори кинески кредит од 850 милиона евра за Коридор 11 и да би радови већ могли да почну у наредној години. Речено је да би се овим средствима финансирала изградња два аутопута: деоница на Коридору 11 од Београда до Љига у дужини од 78 километара и регионална саобраћајница од Појата до Прељине, такозвани “моравски коридор” дужине 110 километара.
После само неколико дана кинеска фирма “Чајна шандонг интернешенел” понудила је градњу 50 километара аутопута који би спојио Обреновац с Убом и Лајковац с Љигом, а у опцији је модел јавно-приватног партнерства. Међутим, пре свега мора да се уради студија изводљивости, да се види исплативост концесије, за коју би, како тврде представници ове фирме, кинеске банке гарантовале. Упутили су и писмо заинтересованости за градњу аутопута Прељина – Појате, који би повезао два коридора, 10 и 11.
Како Србија нешто и нема среће у концесијама, а брза кинеска компанија, која је за само четири године изградила најдужи мост на свету од 42 километра, вешта је у послу који ради – и преговарачком, и извршилачком, ваља нам будућу студију озбиљно схватити, јер Кинези кажу да од ње зависи исплативост инвестиције, а то значи и дужина трајања концесије и услови под којим би се давала, што је веома важно и за нас. И није то једина компанија која нуди или концесију, или учешће у изградњи аутопутева у Србији, што значи да овај посао мирише на зараду.
Р. Даутовић
Преклапање деоница
Траса аутопута од Београда до Бара има 423 километра, од којих 258 на територији Србије. Укупна вредност радова процењена је на око пет милијарди евра, од којих половина отпада на српски део. А управо толико је својевремено понудила кинеска фирма “Мостови и путеви”
Ако је Србија одлучна да део очекиваног кинеског кредита од 850 милиона евра потроши за финансирање изградње 78 километара аутопута од Београда до Љига (а 12,5 километара су већ изградили наши неимари новцима из буџета, ако се азербејџанским кредитом од 308 милиона евра финансира изградња даљњих 40 километара од Љига до Прељине, онда још преостају за изградњу и погодбу деонице од Прељине до Чачка, односно Пожеге и границе са Црном Гором.
Дневник
