Александар Вучић лаже свакодневно и то по неколико сати. Лаже кад отвара недовршене путеве, унапред пропале инвестиције, неокречене и немалтерисане школе, домове за старе испред којих показује своју лажну бригу за њих, а уствари користи сваку прилику да медијски терорише и прети грађанима Србије да ће их згазити (или он или “точак историје”), ако се случајно не повинују његовим лудачким визијама о срећној будућности. Али, не лаже само Александар Вучић. Лаж је у Србији добила облике најгоре средњовековне епидемије. Лажу министри, државни секретари, председници скупштинских одбора, судије, тужиоци…
Кад Вођа продаје државну имовину и најављује масовна отпуштања запослених, директори јавних предузећа лажу да је то генијална идеја и право решење. Лаже министарка саобраћаја да ће Србија имати брзе пруге, а спрема се да демонтира чак 1.000 километара железничке трасе у Србији.
И патријарх СПЦ лаже владике, владике лажу свештенике, свештеници лажу вернике…Чак и главна информативна емисија “јавног сервиса”, РТС-ов Дневник, почиње лажним вестима, а завршава се лажном временском прогнозом. Лажу сви и свуда, само да би задовољили лудака на власти, мада добро знају да је његова болест на врхунцу и да ће ову колективну срамоту сутра правдати новим лажима (да никад нису били уз Вођу, да су били његови противници, да су страдали од њега и слично).
Говорити истину у Србији, сматра се изразом крајње непристојности.
Покојни писац Добрица Ћосић, за живота је био опхрван сујетом и вером да је баш он “отац српске нације”, оправдано неомиљен у народу али вазда потребан ондашњем режиму, отишао је толико далеко да је покушао да оправда лаж, па је написао: „…Ми лажемо да бисмо обманули себе, да утешимо другога, лажемо из самилости, лажемо из стида, да охрабримо, да сакријемо своју беду, лажемо због поштења. Лажемо због слободе. Лаж је вид српског патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно…Лаж је српски државни интерес!
Али, данашњи режимски поданици лажу из још мизернијих интереса-лажу да не изгубе мало ситних, безначајних привилегија. Али, понајвише лажу због болесног идолопоклонства, како би били “на линији” и нашли “спасење” као истомишљеници једног умирућег режима. И ту лежи мрачна тајна данашњег српског слома, како оног економског тако и духовног. Од опљачкане масе и милиона гладних, тешко је очекивати да устану и достојанствено одбране последње што имају, своје животе. Па, ипак, то је једини начин и једини излаз из замке у коју их је довео лудак, коме сваки дан почиње лажима и завршава се лажима.
Више од хиљаду застрашујућих дана Вучићеве апсолутистичке владавине, остаће упамћени по невероватним масовним преварама, лажима, подметањима, инсценираним ванредним ситуацијама, претњама свима и свакоме, хапшењима (па пуштањима), примитивизму и општем дивљаштву, отпуштањима, продајом и поклањањем најбољих државних ресурса и најцрњем медијском мраку. Преваром је дошао до власти, преваром је ту власт одржавао три године, а сад је преваром својих америчких газда кренуо у још једну предизборну кампању (против њихове воље, јер су од њега само тражили да реконструише владу и чека свој неизбежни крај).
Треба се на овом месту сетити да је 29. новембра 2015. године, на ванредној конференцији за штампу у МУП-у Србије, министар полице Небојша Стефановић дословно изјавио да је “детектор лажи потврдио да премијер Србије, Александар Вучић, говори истину” (поводом вишедневне, застрашујуће медијске кампање којом се најављивало да ће доћи до “државног удара”, како би се срушио, па чак и “ликвидирао”, Александар Вучић. Таква и слична методологија, кориштена је више од хиљаду пута, дакле, сваког дана његове владавине.
Преварама и претњама, уништио је највеће привредне потенцијале у Србији, а све за рачун западних компанија којима је одредио и повелике субвенције под изговором „привлачења инвестиција”. Ипак, он и даље захтева да му се верује, па је у Зајечару прошле године дословно рекао: „…Желим да се захвалим на томе што ми верујете…Ми без вашег поверења не вредимо ништа и без ваше снаге не можемо ништа!”. Зна Вучић одлично да без вере у његове лажи ни њега не би било на мрачном политичком небу Србије.
Масовну пљачку грађана прогласио је „економским реформама”, ликвидацију српске привреде назвао је „историјским заокретом ка савременој и ефикасној економији”, лажне инвестиције прогласио је „улагањима од историјске важности”, терор његових страначких батинаша који траје по градовима и у унутрашњости Србије, прогласио је „изразом народне воље”, а уместо борбе против пада наталитета и изумирања српског народа, понудио је насељавање имиграната из исламских земаља у празне куће по српским селима…
Међу педесет најцрњих Вучићевих лажи, свакако је и његова тврдња да је “изабран на демократски начин”, те да је и Српска напредна странка такође “демократске орјентације”. А, све друге епохалне лажи и преваре, које ће скупо платити ова и неке наредне генерације грађана Србије, почев од лажне најаве да ће “струја појефтинити 15 одсто”, преко тајних уговора са Фијатом и Етихадом, пљачке Аеродрома Београд и планова да га прода Арапима, па такође тајног уговора за пројекат “Београд на води”, афере Асомацум, неиспуњених обећања за Јумко и Икеу, све до срамотног неутврђивања одговорности за пад војног хеликоптера и погибију седам људи, само су врх леденог брега који ће да се сручи на Вођину главу. Несрећа је само, што је тај брег превелики и што се он већ обрушио на сваког обичног грађанина ове земље.
Али, управо због тога, Вучић неће бирати средства да због очувања голе власти, појача терор и физичко истребљење народа, ако затреба. Туче подивљалих напредњака на изборним местима, кад дође тренутак за то, већ су унапред режиране и биће приписане опозицији или појединцима који им се прикључе.
Вучић лаже чак и то да га “ММФ притиска”, па мора да терорише грађане до изнемоглости новим наметима. Наиме, тачно је да ММФ увек уцењује и спроводи своје интересе, али је тачно и да је у последњих шест месеци три пута понудио Вучићу могућност да врати и плате и пензије на ниво на коме су биле, па чак и да их повећа! Уместо тога, диктатор се хвали како “спроводи чак и оно што се не тражи од њега”!
Само у Србији, трошкови производње домаће робе били су већи од прихода у претходној години, а у овој се још повећавају! Само од децембра прошле године до краја фебруара ове, трошкови живота повећани су за невероватних 50 одсто. У исто време прошле године (само у фебруару 2015.), Вучићев режим је задужио Србију за скоро милијарду евра, или, тачније, за 907.505.407. евра! То је, простом математиком речено, 525 евра у секунди! Данас је та брзина удвостручена. Лондонски “Економист”, који је у децембру 2015. године анализирао Вучићеву економску политику, поставио је питање: како је могуће смањењем плата и пензија да повећавамо куповну моћ?
Али, Вођа је “утврдио” да најсиромашнији највише могу да помогну! Да сиротињски новац може најбоље да се употреби! Лажући о макетама чувеног преваранта шеика Ал Абара, тврдио је да ће “…За четри године ће и последњи објекат са макете бити готов”, све док поменути мешетар није схватио да има посла са опасним лудаком, па је брже боље дошао у Београд и рекао да ће “Београд на води” бити грађен најмање 30 година (док овде умре једна генерација а она друга заборави о чему се ту радило). Лагао је безочно Вучић и у случају немачког аутомобилског гиганта Мерцедеса”, јер је унапред знао да он у Србију неће уложити ниједан евро! Упркос томе, свечано се фотографисао испред десет „Икарбусових” аутобуса који од „Мерцедеса” немају баш ништа! Вучићева лаж како „Мерцедес долази у Србију” одмах је демантована из Немачке.
Кад је крајем прошле године отворио деоницу Коридора 10 код Црвене Реке, лажући како се ближи крај изградњи најмодернијих саобраћајница “икада” у Србији, није прошло ни два месеца, а баш на тој траси појавиле су се огромне рупе и пукотине, као доказ “квалитета” изведених радова. Коридор 10 се дуже гради од египатских пирамида, потрошене су милијарде евра, а за време напредњачке владавине, понајвише.
Коментаришући Вучићеву изјаву да је Влада платила земљиште за фабрику “Геокс” и дала га Врању на коришћење, градоначелник овог града Зоран Антић без имало размишљања је одбрусио да је у питању “чиста лаж” и да је Врањанце то земљиште коштало преко два милиона евра. Антић је истом приликом најавио да се у Врању “најављује се долазак снажних ћелавих момака за изборе”, те да ће Српска напредна странка и Вучићеви батинаши учинити све да се овде докопају власти.
Поновиће се, рече Антић, Врбас, Крупањ, Костолац и још нека места, где су некакви џипови, снажни момци ћелавих глава, контролисали бирачка места и притискали људе да не иду да гласају. Чак је режиран и накнадни упис у бирачке спискове, увећање за 2.000 до 3.000 људи, тамо где се врше процене да ће Вучић лоше проћи.
Али, Вучићева кампања стално траје и не тиче се ни редовних ни ванредних избора. Он купује време и подваљује на сваком кораку. Тако је инсценирао реконструкцију првог састава владе, најавио нову реконструкцију, ванредне изборе (па одмах након њих још једну реконструкцију, јер се спрема да понуди неким људима “краткорочан” ангажман”).
Сталном производњом непријатеља, производњом кризе, континуитетом са злочиначком политиком из деведесетих (тада су непријатељи били комшије Хрвати или Муслимани, а данас је на сцени “унутрашњи непријатељ” који је “против европских интеграција”), Вучић је до сада опстајавао. Али, њему више нико не верује. Јер, његови некадашњи “страни плаћеници и домаћи издајници”, “балије” и “усташе”, данас су његови сарадници, саветници, директори комора, јавних предузећа, перачи пара, чистачи прљавог веша…
Вучић своју болесну потребу за производњом непријатеља, за стављањем људи на стуб срама, за окупљењем бирача испод свога напредњачког барјака, и то претњама да ће линчовати свакога ко му се успротиви, сада задовољава сталном сатанизацијом јадне и разбијене политичке опозиције, тајкуна који му нису платили рекет и ретких усамљених гласова који му се успротиве. Све то, јесте најава његовог брзог краја. Хоће ли тај крај бити још једна фарса, или ће пасти крв?
Недавно је преминуо славни српски глумац Драган Николић и сахрањен је на београдском Новом гробљу. Неко је приметио да сахрани није присуствовала такође чувена глумица Ева Рас. Кад су је питали зашто није присуствовала такозваном последњем испраћају, само је горко констатовала: “…Моја појава тамо не би никога утешила”!
Многи се данас теше у себи, кад виде сулудог Вучића, али, његова појава никога нормалног не треба да утеши. Напротив, он је пролазан и симптом је много дубљег зла које је задесило Србију.
А 1. Страх од свега
Недавно је народни посланик, професор Владимир Павићевић, поднео Предлог закона о слободи од страха којим се требало супротставити Вучићевом сценарију, да се страх уведе као доминантни политички осећај у Србији. Наравно, тај предлог није прошао јер би отворио питање његове одговорности за диктатуру, једноумље, стварање култа личности, медијску тортуру и криминализацију институција.
А 2. Болесно мрцварење нације
“…Грађанима је несхватљиво да било који човек овако безочно лаже. Не могу да верују. Толико је болесно и бесрамно, не само то што премијер безочно лаже, већ и како и за шта лаже. Без трунке стида и задршке. Болесно мрцварење нације…Као кад би се злочинац вратио на место властитог злочина и жалио што га је неко други починио…У новијој историји цивилизације, имали смо више болесних лидера који су уништавали нације које су их изнедриле. Вучић преписује од свих њих. Оно што је заједничко свим болесним лидерима је да су нападали идентитет нације и покушавали и на жалост успевали, уз помоћ и контролу медија, да га болесно извитопере”. (Бивши министар, Саша Радуловић, поводом Вучићеве изјаве “Понекад ми недостаје ‘Утисак недеље’ “)
А 3. Вучић, човек без идеологије
“…Он створи услове да се одржи Парада поноса, а онда читав догађај маркетиншки и медијски преокрене на пребијање брата, па опет он испадне жртва. А онда патриотама дâ војну параду и Путинов долазак, и то у овом доста деликатном тренутку у односима Русије и Запада, па патриоте неко време буду срећни и забораве му Бриселски споразум. Потпише ИПАП са НАТО пактом, па онда грди НАТО. И ту видите да нема идеологије, да је једина идеологија останак на власти…” (Ђорђе Вукадиновић, уредник часописа “Нова српска политичка мисао”)
А 4. “Да ли он мисли да његов народ чине потпуни идиоти?”
Мада је то немогуће чути на програмима српских телевизија, о Александру Вучићу је критички проговорио руски новинар Роман Бабајан, у емисији „Право гласа” на познатој руској телевизијској станици “Центар”. Наиме, Бабаков је, говорећи о Вучићевом односу према НАТО пакту, упитао и ово: “…Како он (Вучић) мисли да ће НАТО да брани његов народа када је НАТО отео Космет од Србије. Да ли он мисли да његов народ чине потпуни идиоти?” Емисија “Право гласа” емитује се уживо на програму ТВ Центар, који гледа 100 милиона гледалаца у 83 региона Русије!
Глоса
Чим Вучић зине, већ је нешто слагао. То, у одмаклом стадијуму његовог лудила више није свесна, манипулативна радња, него озбиљна дијагноза. Овај умишљени “реформатор”, “лидер над лидерима”, сваким даном свог боравка у фотељи председника Владе Србије, води и државу и народ на пут без повратка. Не буде ли му се стало на пут, хитно, цена коју ће Србија платити, несагледива је.
Глоса Сваког дана, Вучић лаже све више. Само патолошки лажов или опасан лудак може да тврди да је “…остварен суфицит у буџету који се није десио у новијој историји”!
Н. Влаховић, Таблоид
