Економија

Србија увезла чак 15.000 тона пасуља

СРБИЈА, земља која, како често волимо да кажемо “пола Европе може да храни” у иностранству је прошле године, између осталог, набавила 15.000 тона пасуља, 25.000 тона парадајза, 30.000 тона кромпира, као и више од 6.000 тона краставаца… показују подаци Привредне коморе Србије. Рано поврће, млади кромпир, парадајз, краставци, стижу готово са свих континената, увозно смо зависни и од онога чега бисмо могли да имамо напретек.

Годишње за поврће, које можемо сами да гајимо “дамо” више десетина милиона долара. Само за пасуљ у току 2015. платили смо 11 милиона долара, на кромпир је “отишло” још девет, на парадајз 15,5 а краставце 3,8 милиона долара…

– Укупан увоз пољопривредно-прехрамбених производа у 2015. години износио је 1,4 милијарде долара, док је извоз износио око 2,8 милијарди долара – каже за “Новости” Ненад Будимовић, секретар Удружење за пољопривреду, прехрамбену индустрију.

Најзаступљенији у увозу су, додаје Будимовић, слаткиши, кондиторски производи за које смо избројали чак 171 милион долара, за сокове и џемове – 66,8 милиона долара, док је за минералне воде и безалкохолна пића плаћено око 35 милиона “зелених” новчаница.

Трговци истичу да понуда поврћа и воћа зависи првенствено од сезоне и од могућности да се та роба набави на домаћем тржишту. Млади кромпир стиже нам из Грчке, црни лук из Холандије, бели из Кине, краставац из Македоније, пасуљ из Киргистана…

– Где год је могуће сарађујемо са домаћим произвођачима, поготово у категорији воћа и поврћа – тврди Оливера Ћирковић, пи-ар менаџер “Универекспорта”. – Наравно, постоје категорије где је то немогуће, као код тропског воћа, али и тамо где се поред домаће скупље нуди и увозна јефтинија роба, као рецимо за бели лук, пасуљ…

Стручњаци упозоравају да је наш проблем то што имамо четири пута мањи обим производње од потребног, који је у знатној мери опао током приватизација у последње две деценије. Саветник за агроекономију Економског института у Београду Миладин Шеварлић каже, за “Новости”, да је више разлога за повећан увоз поврћа и воћа.

– Најпре, наша недовољна производња раног поврћа по ценама које нису конкурентне у односу на робу и цене, рецимо из Турске – истиче Шеварлић. – Друго, разлике у нивоу субвенција које добијају пољопривредници у Србији, а које су најниже у Европи. Затим, колатерална штета због економских санкција САД и ЕУ с једне, и Русије с друге стране, што се одразило на повећан увоз високосубвенционисане производње из ЕУ и Турске на наше потпуно либерализовано тржиште.

ПОНУДЕ

ТРГОВЦИ кажу да домаћа производња често не задовољава потражњу, па зато продају увозни зелениш. Структура понуде увозног воћа и поврћа, кажу, зависи од годишњег доба. Увози се у периоду када те робе нема на домаћем тржишту.

Д. Маринковић, Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!