Уколико сте протеклих недеља пажљивије пратили предизборне кампање странака у Србији вероватно сте приметили да је Вучић као главни мотивациони фактор за кампању напредњака изабрао мржњу. У кампањи напредњака којом руководи Вучић нема никаквих конкретних планова за будућност, нема хваљења постигнутим резултатима јер истих једноставно нема већ се своди на оптуживање опозиције да гаји личну мржњу и завист према Вучићу.
У свим Вучићевим преизборним наступима констатно се понавља мржња до које је наводно дошло јер су напредњаци под Вучићем отели статус и пословне комбинације претходног Тадићевог режима. Оно што Вучић наравно заборавља да наведе као чињеницу је да ниједном жутом лопову његовим доласком на власт није фалила ни длаке са главе. Осим неколицине ситнијих риба које су на слободи комплетна жута банда која је 12 година пљачкала Србију и даље јаше. И то управо захваљујући Вучићу и заштити коју им он пружа.
Али да се вратимо на кампању. Вичић је веома лукаво изабрао мржњу као главни мотивациони фактор за кампању напредњака јер мржња подсвесно изазива страх код људи. Отуда и поређења између прошлости која је пуна мржње и будућности која ето само што неће а чији је главни заступник а ко други него до Вучић лично. Више него је иронично да Вучић који је политичку каријеру направио у годинама када је свакоднево продавао мржњу народу данас покушава да обезбеди политички опстанак уз употребу исте.
Емотивни маркетинг који Вучић лукаво користи није ништа ново и постоји одавно. Оно што Вучић у својим предизборним наступима ради је покушај да себе “емотивно” представи и прода народу. Они, апострофирајући ту опозицију су прошлост пуна мржње због које смо страдали а ја сам будућност која доноси просперитет, победу и успех. Отуда и напредњачки предизборни слоган “Удружени можемо све” и “Србија побеђује” са којим покушава да идентификује бираче са оним што он представља. Та Вучићева игра је усмерена на подсвесни део људске психе који се напада на емотивном нивоу што значи да су психолошки одбрамбени механизми и филтери спуштени и да се политичка порука шаље на веома ниском емотивном нивоу када је прихватање и когнитивна перцепција исте много већа јер се игра са подсвесним емотивним доживљајем “производа” који се нуди.
Људи подсвесно желе да буду део победничке екипе и да учествују у победи и тако сами постану победници а Вучић у његовој камапњи вешто идентификује опозицију уз коју везује мржњу, мрачну и тешку прошлост. На жалост нико од опозиционих странака осим деличмично Двери-ДСС није нашао одговор на овакаву Вучићеву камапњу. Двери-ДСС својим слоганом СРЕЋА донекле ефективно неутрализују ефекте емотивног маркетинга базираног на мржњи који Вучић шири у медијима и међу народом. Да с ене би идентификовао са многобројним аферама, корупцијом и кримналом који прати напредњаке и СНС он у називу листе чак нема име своје странке већ само своје уз слоган “Србија побеђује”. Ни Вучић на овим изборима не жели да се идендификује с азлом које је створио и које смао њему служи. Мистер Кемпебл одлично обавља посао за који је плаћен.
Кампања Демократске странке је непостојећа и због тога ће Демократска странка на предстојећим изборима проћи као бос по трњу. Демократе нису у стању да понуде било какву сувислу политичку поруку коју би успешно пренели народу, нити народу нуде решења за проблеме које их тиште. Демократска странка је једноставно у овим изборима фактор који никога не би требало да забрињава и врло је вероватно да ће после избора имајући у виду и тежину катастрофалних грешака из прошлости доћи да њеног даљег урушавања.
Много боља ситуација није ни у редовима странака окупљених око Тадића, Јовановића и Чанка. Без икакве сувисле и конкретне понуде народу читава прича тих политичких метузалема своди се на голи покушај преласка цензуса и даљег паратизирања на српској политичкој сцени. Врло је могуће да ће после ових избора народ у политичку пензију послати и те метузалеме који ништа друго не раде него већ деценијама паратизирају на политичкој сцени Србије водећи анти српску политику која је била и остала њихов главни политички програм.
Изненађење у овој предизборној камапњу представља политичка порука коју је понудио Радуловићев покрет “Доста је било” који је себе поцизионирао као антисистемску и анти корупциону снагу док уједно за нагомилане економске проблеме бар донекле нуди логична и конкретна решења. Лично је уверење аутора овог писанија да ће покрет “Доста је било” на изборима остварити сасвим солидан резултат и штета је што они за сада нису успели да активније и жустрије представе њихов политички програм.
Кампањи радикала је као и увек до сада окосница био и остао Војислав Шешељ и то је тако и овога пута. Ни радикали се нису баш нешто прославили у овој кампањи нити су успели да представе конкретна решења за нагомилане проблеме. Радикали неће као што многи мисле направити баш толико добар резултат због пресуде Војиславу Шешељу а најпозитивнији резултат активности Војислава Шешеља какве год оне биле је да ће у његово матично јато успети да врати добар део оних пребега у СНС који су незадовољни политиком коју води Вучић.
И за крај о кампањи Двери-ДСС која је по мом мишљењу дефинитивно најбоља и најефикаснија кампања у овој предизборној утакмици. Та кампања Двери-ДСС је веома позитивна са срећом као главним мотивационим фактором док се истовремено у наступима веома ефикасно критикује власт и нуде конкретна решења и то за углавном економске проблеме народа и државе. Двери-ДСС дефинитвно имају најефективнију кампању и на друштвеним мрежама што ће се и видети на предстојећим изборима кроз остварени резултат. Веома је могуће да ће Двери-ДСС после ових избора постати друга политичка снага у земљи.
Око кампање СПС-а и Ивица Дачића нема шта да се каже. Та кампања не постоји и она је у тоталном расулу чак много већем и горем него што је то код Демократске странке.
Милинко Милинчић, Србија данас
