Шта ће бити са Америком по завршетку новембарских председничких избора? Шта ће ти избори донети свету и Русији?
Ево процена и прогноза познатог руског спољнополитичког експерта, почасни председник Савета за спољну и одбрамбену политику, декана Факултета за светску економију и међународне односе московске Високе школе за економију Сергеја Караганова.
Изнео их је у интервјуу утицајном руском дневном листу „Известија“.
• Како оцењујете генерално стање у руско-америчким односима, постоји ли осећај отопљавања?
– Нема никаквог отопљавања у руско-америчким односима, али постоји кретање ка конструктивнијем дијалогу поводом неких питања. Отопљавања нема и неће га готово сигурно ни бити у наредним годинама, ако америчка елита не промени свој тренутни начин размишљања, који се заснива на покушају да се нагло обнови погоршање из последњих деценија у скоро свим правцима. Ми сада видимо својеврсни реванш за поразе, које је америчка елита нанела сама себи током 2000-их година. То је прво.
Друго. До отопљавања ће доћи само ако и када америчка елита, што је такође веома тешко предвидети, одустане од месијанизма. Али то је готово немогуће замислити – бар за сада – јер је месијанизам уграђен у генетски код америчке нације.
Трећи фактор, који би могао озбиљно променити руско-америчке односе набоље јесте побољшање економске ситуације у нашој земљи и започињање реформи. Значајан и моћан импулс америчкој агресивној политици даје полагање наде у економску слабост Русије – уверење да нас поново могу исцедити и да ће нас вратити у 90-е године.
• У САД је у току предизборна кампања. Општу пажњу привлачи фигура Доналда Трампа: с једне стране, он је прилично екстравагантан човек, али, с друге стране, лидер изборне трке у Републиканској партији. Да ли његове изјаве, које одражавају мишљење дела америчке елите, могу бити политика нове администрације, или је то само покушај провоцирања публике?
– То је мишљење значајног дела америчког друштва и релативно малог дела америчке елите. То је правац, који сада има тенденцију да јача. Али оно је, ако ћемо искрено, још увек релативно маргинално. Цела америчка елита је организована против Трампа управо зато што он изражава такве ставове.
Ни оно што предлаже његова главна супарница – Хилари Клинтон – такође не радује америчку елиту. Ово ће бити јединствени избори, у којима оба водећа кандидата имају више људи који их мрзе, него људи који их подржавају. Клинтонову, по мом мишљењу, више од половине Американаца не може да смисли, а Трампа – две трећине, и ни под којим условима они неће гласати за њих.
Доналд Трамп
Америка пролази кроз веома тешку политичку ситуацију. Има раскол и раздор унутар елите, раскол елите и становништва – једном речју много раскола који имају непредвидив утицај на међународну сцену. То је, очигледно, један од разлога, зашто Русија игра на дугорочно и оштро обуздавање те земље – да би спречила некакве авантуристичке акције.
Међутим, можда ће разум преовладати. Можда ће америчка елита кроз тежак период доћи до неког новог схватања својих интереса. Али за сада, нажалост, видимо неслогу, а у односима према Русија доминира готово само мржња.
Кери жели да успе. Очигледно, он жели да реши бар један проблем, јер Клинтонова нема спољнополитичких успеха, па Кери жели да са функције оде победнички. Али, Кери у администрацији више не заузима доминантну позицију у спољној политици. Њега око неких питања спољне политике снажно притискају чак и његови сопствени подређени.
• Како оцењујете шансе да са новом администрацијом дође до „ресетовања“ односа?
– Шансе за тактичко „ресетовање“ у неком времену, наравно, постоје. Али, постоје стратешки разлози, који чине, да коренито оздрављење руско-западних односа буде дуг процес. Први се своди на то што Запад (Америка мање, а Европа у већој мери) веома брзо губи позиције. Европљани, потпуно је очигледно, сматрају да им је неопходан непријатељ.
Оно што се у европској штампи пише о Русији, о борби добра и зла – много је горе од оног у Америци. У Европи је много људи у елити и међу становништвом који подржавају Русију. Али, европска елита, изгубивши и губећи и даље, покушава да се организује између осталог и на антируској основи. Зато да једноставне начине побољшања односа не предвиђам.
Наравно, неких тактичких споразума ће бити, али тактички споразуми неће решити проблем. На крају крајева, „ресетовање“ (у време председниковања Дмитрија Медведева) било је, по мом мишљењу, неуспех и то – од самог почетка. Обаминој администрацији, која је наследила низ неуспеха од Буша, били су неопходни било какви преговори са Русијом, како их не бисмо ометали и како им не бисмо погоршавали неуспехе – на Блиском истоку, у ситуацији око иранског нуклеарног програма и тако даље по списку. То је апсолутно очигледно. „Ресетовање“ је зато, у ствари, био предлог некаквог формалног дијалога ограниченог на нуклеарно наоружање, које тада никога није интересовало. Сада, очигледно, оно интересује многе.
Ако се сада договоримо након тренутних конфронтација – то ће вероватно бити тактички потез, али морамо схватити да ми и даље морамо ићи до краја и научити наше европске и америчке партнере да поштују наше интересе. Грубо речено, морамо наставити да их васпитавамо, иако ће то бити прилично скуп процес.
• Шта мислите, да ли је могућа ситуација, да европске елите (можда не садашње, већ опозиционе) одиграју улогу посредника између Русије и САД, и да ипак дође до побољшања односа?
– Односи се делимично могу побољшати и они се већ побољшавају између Русије и Европе. Међутим, мора се схватити да је један од разлога украјинске кризе била свесна жеља дела украјинских и великог дела америчких елита да се спречи зближавање Европе, Русије и Кине. Умногоме је управо због тога распламсана украјинска криза. И то и даље остаје као проблем.
Међутим, тактички договори су могући, поготово што Европљани већ виде да на антируској основи они никакве проблеме не решавају. Европљани не могу овај антируски савез окренути у своју корист. Зато ће, по мом мишљењу, реализам преовладати.
Али, треба схватити да ће Американци поново ометати приближавање Русије и Европе и да ће то бити дуг процес. Осим тога, ми морамо кренути од врло просте ситуације: Европа је ушла у кризу на многим нивоима. Њу на енглеском језику можемо назвати meltdown (топљење). Надајмо се да се европски пројекат неће распасти, али то ће бити главни садржај европске политике у наредним годинама. У таквој ситуацији Европљани могу одиграти некакву позитивну улогу, међутим, Европа ће се распадати и око ње ће се водити борба.
Превео: Срђан Ђорђевић
Факти
