Београд – За разлику од БиХ која је трећа извозна дестинација и четврти спољнотрговински партнер Србије, робна размена са Хрватском потпуно је другачија. Хрвати су последњу деценију окупирали тржиште Србије и покуповали овдашње фирме, док је српским предузетницима Хрватска и даље недоступна!
Ненад Поповић, председник Српске народне партије, недавно је за недељник „Време“ подсетио да је извоз хрватске робе у Србију „експлодирао“ крајем 2007. када су Хрвати упали у рецесију. За последњих осам година они су на тржишту у Србији продали робу за чак 4, 4 милијарде долара.
Поповић сматра да су великом минусу у робној размени са Хрватском допринела и српска власт пристајући на „чудну одредбу“ ЦЕФТА споразума по којој су хрватске компаније имале повлашћен статус на српском тржишту.
Узеше и „Карађорђа“
Многи српски брендови – Смоки, чоколада „Најлепше жеље“, уље „Дијамант“, кекс „Бакина тајна“, одавно су у хрватском власништву. Ни најстарија српска вода „Карађорђе“ није више у домаћем власништву.
Агроекономиста Милан Простран подсећа да су фирме из Србије и у бившој Југославији имале проблем да нађу место на тржишту Словеније и Хрватске.
„Одувек је постојала нека одбојност према нашим компанијама што није сметало бизнисменима из Хрватске да наставе са агресивним наступом на српском тржишту инвестирајући у добре и здраве фирме“, објашњава Простран.
Уваљују и цемент
„Ако већ морамо да купујемо сардине, морамо ли од Хрвата куповати посуђе и цемент? Да ли смо само у једној години (2007) за куповину пољопривредних и прехрамбених пића морали да потрошимо големих 1,2 милијарде долара“, пита Ненад Поповић.
У Србији данас послује прегршт хрватских фирми почев од Агрокора, Атлантика, Нексе, Виндије, Подравке, Луре, Кроација осигурања, Нашице цемента…
„Ивица Тодорић и Емил Тедески, први и трећи на Форбсовој листи најбогатијих бизнисмена у региону, понаособ су јачи од свих српских привредника заједно. Као власник три велика трговинска ланца Тодорић више контролише српско тржиште него што је то својевремено чинила Делта Мирослава Мишковића“, наводи Поповић. Он је уверен да иза једног броја хрватских инвестиција у Србији директно стоји капитал хрватске државе.
Н. С. Прерадовић, Вести
