Осмомесечни биланс српске привреде даје за право предвиђањима стручњака да ћемо 2012. завршити са великим минусом
Статистику више нико не може да оптужи да је нашминкала стварност. Њихови последњи подаци дају за право предвиђањима стручњака да ћемо 2012. годину завршити са великим минусом.
Осмомесечни биланс српске привреде је пад БДП-а, индустријске производње, промета на мало, запослености…
Реални пад бруто домаћег производа (БДП) у првом кварталу износио је 1,3 одсто да би се у другом наставио за још 0,8 одсто. Индустријска производња за осам месеци у паду је од 3,7 одсто, што је у односу на просек 2011. године минус за 4,8 процената.
Нема сумње да ће актуелни талас поскупљења смањити промет у трговини, а по овом показатељу у трговини на мало у августу промет робе је био мањи за 5,1 одсто. Спољнотрговински дефицит, међутим, расте и достигао је готово четири милијарде евра, што је за 12,8 више у односу на исти период лане.
Плате су, истина, расле. Податак Републичког завода за статистику показује да је просечна нето зарада у августу од 42.122 динара номинално била већа за 9,7 одсто него у истом месецу прошле године, а реално за 1,7 одсто, у шта ће многи поприлично посумњати.
У јавности преовлађује утисак да је куповна моћ просечне зараде, пре свега због поскупљења хране, у овој години ослабила бар за 30 одсто (годишња инфлација у јуну је достигла 5,5 одсто), а не треба сметнути с ума да је незапосленост повећана са прошлогодишњих 22,2 на око 25 процената.
Све у свему, подаци званичне статистике потврдили су да су били у праву они који су још у јесен прошле године предвиђали да ће, због удара новог таласа кризе, 2012. бити знатно тежа. Нарочито због тешкоћа у еврозони, где су наши највећи спољнотрговински партнери и одакле нам долази највише инвестиција.
Иако 2011. годину многи сматрају подједнако тешком као актуелну, из овогодишње перспективе гледано, она је била баш берићетна. Све створено у тој години, мерено бруто домаћим производом, реално је било веће за 1,6 одсто у односу на 2010. годину. Индустријска производња била је већа за 2,1 одсто, а стручњаци процењују да ће она у 2012. бити мања него 2009. године, када је удар кризе био први и најтежи. У 2011. је спољнотрговинска размена достигла 31,9 милијарди долара. Извоз је лане повећан чак за за 20,2 одсто, а увоз за 20,3 процента у односу на претходну 2010.
И од почетка 2012. до краја августа, наши главни спољнотрговински партнери у извозу били су Немачка (858,4 милиона долара), Босна и Херцеговина (710 милиона долара), Италија (652 милиона долара), Румунија (636 милиона долара) и Руска Федерација (531,8 милиона долара). У увозу је Немачка такође наш први спољнотрговински партнер (1,38 милијарди долара), Руска Федерација је друга са (1,32 милијарде долара), Италија је трећа са 1,15 милијарди, следе Кина са 905,7 милиона долара и Мађарска са 608,2 милиона долара.
Подсећања и поређења ради, Министарство финансија је испрва очекивало да ће у 2012. години раст бруто домаћег производа бити три одсто, а инфлација 3,5 процената. У новембру је очекивање раста БДП сведено на 1,5 одсто. Али, судећи према проценама економиста, раста вредности свега што се у овој години створи не само да неће бити него се очекује и знатан пад. Томе ће знатно кумовати и овогодишња катастрофална суша, која је направила штету процењену на око милијарду долара. Аутори „Макроекономских анализа и трендова”, београдског Економског института проценили су овогодишњи пад БДП на око 2,5 одсто, с тим што се очекује да инфлација буде између девет и десет одсто.
Политика
Фото: Новица Коцић
