Приходи од царина у периоду од 2009. до 2014. године смањени су за 136 милијарди динара или око 1,36 милијарди евра, што је у просеку 226 милиона евра годишње
„Једнострана примена Споразума о стабилизацији и придруживању не само да је била грешка, већ је у домену кривичне одговорности”. Овим речима је економиста Урош Делевић са Института „Џон Данинг”, из Велике Британије, у разговору за „Политику” покушао да илуструје да је Србију уништио радикалан економски либерализам.
На констатацију новинара да нисмо имали ни „Л” од либерализма, јер да јесмо не би приватизација трајала и дан-данас, Делевић је одговорио:
„Либерализам не значи само приватизацију, већ и потпуно одбацивање баријера за слободну међународну трговину. У томе смо, извините, предњачили”.
Како је рекао, не можете једнострано применити уговор о међународној трговини са другом заједницом, а да немате реципроцитет у трговини. „То је ван памети и то се на многим међународним форумима наводи као пример грешке у поступању”, рекао је Делевић.
„Политика” је истраживала шта је истина, а шта заблуда када је реч о либерализацији трговине са Европском унијом. Подсећања ради, Србија је у октобру 2008. године донела одлуку да једнострано примени ССП, што практично значи укидање царина на робу која долази из ЕУ. Једнострана примена почела је 1. јануара 2009. године.
Међутим, оно што се у домаћој стручној јавности превиђа јесте да тиме није направљена неравнотежа у спољној трговини. Напротив, Европска унија је Србији још 2000. године укинула царине на робу коју су наши привредници извозили у ЕУ. Дакле, одлуком Србије да примени ССП заправо је успостављена равнотежа у спољној трговини. Друга заблуда је да су све царине на увоз робе из ЕУ укинуте истовремено. Што опет није тачно. Споразумом о стабилизацији и придруживању предвиђен је прелазни период од шест година током ког су се постепено смањивале царинске стопе. Забуна је заправо направљена коришћењем термина „једнострана примена”.
Европа је Србији укинула царине 2000., а ми смо то постепено чинили од 2009. године
Први је овај термин употребио Оли Рен, некадашњи европски комесар за проширење. Међутим, термин се односио на нешто друго. Након што је уочи избора – у априлу 2008. године потписан ССП, све земље чланице требало је да потпишу тај документ. То су учинили сви изузев Холандије. Разлози су били политичке природе. Холандија је сматрала да Србија није постигла пун степен сарадње са Хашким трибуналом и због тога је примена споразума била замрзнута. У септембру 2009. године тадашњи комесар за проширење Оли Рен предложио је да Србија једнострано примени тај споразум, јер га нису потписале све земље чланице.
Такође, у то време домаћа јавност је била скептична да ли ће „Фијат”, са којим је уговор о оснивању заједничког предузећа потписан уочи избора, уопште доћи у Србију. Спекулисало се да, ако нема гаранције да ће аутомобиле моћи да извози у ЕУ без царина, „Фијат” уопште неће ни доћи и да је то био само предизборни трик Млађана Динкића. Међутим, тај став није заснован на чињеницама, јер царине на извоз аутомобила ЕУ је Србији укинула још 2000. године, само што Србија пре доласка „Фијата” није имала шта да извози. Ризик је тада био само у томе, да ли је због затезања Холандије, пут европских интеграција известан.
Са друге стране, тачно је да су приходи од царина, након примене ССП-а пали. То показују и подаци из буџета. На пример, у 2008. години они су износили 64,78 милијарди динара. Већ следеће године после првог постепеног смањења неких царинских стопа они су пали на 48,04 и постепено су се смањивали све до краја 2014. године када су достигли 31 милијарду динара. Постепено смањење било је и планирано споразумом.
Шта се са ове историјске дистанце испоставило као тачно, а шта као нетачно? Рачуница „Политике” на основу података које редовно објављује Министарство финансија показује да су приходи од царина у периоду од 2009. до 2014. године смањени за укупно 136 милијарди динара. Прерачунато по просечном курсу за период од шест година то значи да је буџет Србије остао без 1,36 милијарди евра, што је у просеку 226 милиона евра годишње. Дакле, то је несумњиво велики минус у буџету који се готово поклапа са годишњим минусом у српском буџету.
Међутим, ако се ствари тако посматрају, онда је питање и колико је Европа изгубила због тога што 2000. године није царинила робу из Србије? Суштина је у томе да тај износ за домаће извознике представља чисту уштеду, јер нису плаћали царину на робу коју су у протеклих 15 година продавали земљама чланицама Европске уније.
——————————————————
Зашто Британија хоће ССП
Заговорници изласка Велике Британије из ЕУ сматрају да би у интересу њихове земље било да са заједницом европских држава потпишу уговор какав имају Србија, Босна и Херцеговина, Албанија и Украјина. „Фајненшел тајмс” ССП описује као уговор погодан за мале земље и проблематичне економије. Иначе, референдум о останку или изласку Британије из ЕУ заказан је за 23. јун.
Оли Рен, који је такве споразуме договарао као европски комесар за проширење, изјавио је да је изненађен чињеницом да би заговорници изласка Велике Британије из ЕУ желели да себе „трајно сместе на клупу резервних играча”.
„Осим тога, сумњам да Велика Британија може да добије исти преференцијални третман као земље западног Балкана, јер је то имало за циљ да подржи њихов економски развој и пут европских интеграција”, рекао је недавно Оли Рен.
Аутор: Аница Телесковић, Политика
фото: ФоНет
