Црвени тепих за непријатеља

Американац Данијел Сервер, дежурни коментатор дешавања на Балкану нескривеног антисрпског становишта, недавно је боравио у вишедневној посети Србији. Осим што су се београдски медији утркивали у томе ко ће пре објавити разговор са овим албанским лобистом, Сервера је примио – ни мање ни више – и председник владе Александар Вучић!

И то у време када премијер у техничком мандату не зна шта ће од обавеза, јер својеручно пише програм нове владе коју ће водити и у наредном периоду, захваљујући победи на недавно завршеним парламентарним изборима.

Зашто је Вучић имао потребу да прими Сервера, иако овај нема ниједну државну функцију у Вашингтону, док су сва кључна његова становишта у директној супротности са интересима Србије и већинским расположењем српских грађана? Чиме је то један агитатор независног Косова, Србије у НАТО или укидања Републике Српске могао да заслужи место у пребукираној агенди српског премијера?

Чуђењу не треба да буде места, сматра Цвијетин Миливојевић, јер је то, како каже овај коментатор и директор пи-ар агенције Прагма, само наставак “унижавања самопоштовања државе и њених институција”. То га, каже, подсећа и на писање чувеног Швајцарца и српског пријатеља Арчибалда Рајса који нас је још пре скоро једног века упозоравао како се стидимо својих и људи из света који су нам помагали. И тада је нека квазиинтелектуална чаршија поспрдно говорила о српским лобистима.

Правдао се због Вучића

Вучић није морао и није имао коме да се правда за гошћење Сервера 10. маја у Београду, али је зато у српским медијима прозвани “експерт за Балкан” осетио потребу да објашњава зашто је јуна прошле године угостио Вучића на универзитету “Џонс Хопкинкс” у Вашингтону, где иначе предаје.

“Многи су ми замерали што је премијер Србије одржао говор на том универзитету, сматрајући да сам се тиме сложио са његовим политичким потезима, како садашњим, тако и прошлим. Вучић није савршен, и ја то знам, али су његове грешке из прошлости остале баш тамо, у прошлим временима”, написао је Сервер, додајући да му је српски гост пружио наговештај одустајање од “политичке неутралности и незамерања”.

– Сада нам долазе људи, попут Сервера, који нити имају било какву државну функцију, нити је вођа неког српског лобија, нити је евентуално био на страни Срба у некој од протеклих бурних фаза из ближе историје, а није ни неки уважени научник, већ просечни лобиста који стицајем околности ради за неке стране које су директно конфронтиране са Србијом. Давање значаја једној таквој особи, један председник српске владе не би смео да дозволи. Долазимо до трагикомичне ситуације која већ прераста у анегдоту, да како који антисрпски лобиста дође, ми већ можемо да лицитирамо којом ће брзином бити промовисан у Вучићевог саветника – каже Миливојевић.

И заиста, подугачак је списак премијерових страних саветника од бившег шефа италијанске дипломатије Франка Фратинија, аустријског канцелара Гузенбаура, компромитованог и за сексуално насиље оптуженог бившег шефа ММФ Строс Кана, па све до некадашњег британског премијера Тонија Блера.

Серверове поруке Србији

Док је саопштење из кабинета председника Владе након састанка било штуро и пуно фраза, Сервер је за београдски “Блиц”, лист који га је протеклих година несебично и промовисао у српској јавности, демантовао да је дошао да лобира за инвестициони фонд ККР, бившег шефа ЦИА Дејвида Петреуса, који жели да откупи дугове РТБ Бора, Србијагаса и ЕПС-а. Али зато ево од неких порука: “Не може Република Српска бити српска провинција, срећа је да постоји уопште”, “Неко ће у Србији морати да скупи храброст и да призна да је та ствар око Косова готова”, “Одустаните од процесуирања ратних злочина који су се десили ван Србије, јер у самој Србији је довољан број ратних злочинаца, без да се тражи још”.

– Невероватно је да неко у Србији, а поготову председник владе ангажује Блера за саветника, човека који нас је бомбардовао, који је помагао да се наша држава бомбардује и који би требао да буде персона нон грата за Србију, а не пословни саветник. Узгред, ни данас не знамо зашта је био саветник и ко га је плаћао – додаје Миливојевић.

Да пружимо простор за алиби премијеру. Можда је Сервер донео неке значајне поруке САД? И поред тога што званично нема функцију у америчкој администрацији, овај бивши директор одељења за Балкан у америчком Институту за мир и некадашњи службеник у обавештајној служби Стејт департмента, успео је и у вашингтонским круговима да створи утисак како је експерт за Балкан. Циници би рекли, зашто и не би, када је на “краткој вези” са председником Владе Србије.

Најбољи му је Мило

Обрад Кесић, аналитичар из Вашингтона добро је упознат са ликом и делом Сервера.
– Најбољи политичар за њега на простору Балкана у последње време био је Мило Ђукановић, јер је водио Црну Гору у НАТО и био против Русије. Кад би мене хвалио, ја бих се запитао где грешим, посумњао бих у себе и какву националну политику водим – прокоментарисао је Кесић за “Политику”.

– Каква порука из Вашингтона?! – успротивио се овој тези саговорник “Вести”. – Те поруке које нам Сервер саопштава ми чујемо свакодневно од америчких званичника, јер је њихова спољна политика јавна. Зна се да Вашингтон од нас траже да признамо Косово, да у будућности приступимо НАТО пакту, значи све оно против чега је већина грађана Србије.

Ј. Арсеновић – Вести