Ни у овој години се не смањује број запослених који су проглашени за непотребне. Вишак 33.000 радника, отпремнина ни десетом. Свакога дана између 50 и 80 радника послодавци остављају без хлеба
НЕ прође ниједан дан у којем барем један послодавац у Србији не прогласи свога радника – вишком. Тако је само од почетка ове године са радног места директно на биро отишло чак 33.270 радника, који више нису потребни својим фирмама. Што говори да ће до краја године бројка пребацити прошлогодишњу од укупно 42.500. Да ствар буде гора, синдикалци тврде да је број отпуштених далеко већи.
– У Србији свакога дана послодавци прогласе између 50 и 80 радника за технолошки вишак – оцењује Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката. – Примера ради, у дуванској индустрији ”Филип Морис”, која је некада бројала хиљаде запослених, данас ради само њих 312.
У прошлој години је много више радника успевало да наплати по сто евра за сваку годину стажа, али данас то готово никоме не полази за руком. Ове године више од 90 одсто оних који су проглашени за вишак нису добили ни динара јер су им предузећа пропала и упркос томе што бивши радници имају право на тај новац, они немају од кога да га наплате.
Исплате коче и они послодавци који се надају изменама Закона о раду. Према прогнозама Зорана Мартиновића, државног секретара у Министарству рада и социјалне политике, нови прописи би могли да угледају светлост дана већ наредне године, а најзначајнија измена се односи управо на отпремнине.
– Предложено је да послодавац раднику исплаћује отпремнине само за време које је провео код њега у фирми, а не за укупан стаж – каже Мартиновић.
У међувремену, отпуштеним радницима остаје само могућност да се пријаве на биро за запошљавање и да се надају новом радном месту или, што је вероватније – пензији, јер је већина ”вишкова” у зрелим годинама и са позамашним стажом иза себе.
Док не нађе нови посао или се не пензионише, радник проглашен за технолошки вишак има право на новчану накнаду, и то у висини од 50 одсто плате коју је примао у последњих шест месеци. Та помоћ, међутим, не може бити већа од 40.000, али ни мања од 16.000 динара месечно и најдуже може да се исплаћује две године.
У НСЗ додају да је квалификациона структура ових вишкова поприлично ”шарена”, али да је међу њима скоро 5.000 високообразованих радника. Највише је, међутим, оних са дипломом средње школе – 63,3 одсто, а потом оних који немају квалификација или су полуквалификовани – 21,6 одсто.
БРОЈКЕ
42.500 радника проглашених вишком прошле године
16.000 динара најнижа исплата
Новости
