“Сиромашне категорије људи немају приступ установама система, они врло често живе ‘далеко’ и од оних који су поред њих, а прве комшије се често праве и да их не познају јер је у нашем друштву сиромаштво“

“Свака трећа жена стрепи од губитка посла, а многе жене раде без уговора о раду, без плаћеног радног стажа и доприноса за пензијско, социјално и здравствено осигурање. Оне често немају право на одсуство на раду и плаћен годишњи одмор и не уживају никакву заштиту на раду”

ПОВРЕНИЦА за заштиту равноправности Бранкица Јанковић рекла је да је у Србији 42 одсто становништва изложено ризику од сиромаштва и указала да су сиромаштво и дискриминација често у узрочно-последичној вези.

У изјави за агенцију Бета повереница је навела да званични статистички подаци указују да је проценат становништва који је у Србији изложен ризику од сиромаштва знатно већи од Европске уније, где износи 28 одсто.

Пракса Повереника показује да се управо маргинализоване категорије људи, попут особа са инвалидитетом, припадници одређених националних мањина попут Рома, старији, а, пре свега жене, најчешће суочавају са сиромаштвом.

Она је указала да је сиромаштво вишедимензионални феномен који, поред недовољних прихода за основне људске потребе, подразумева и аспекте у вези с људским правима, као што су немогућност запошљавања, неодговарајући услови становања и неадекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама.

Према њеним речима, статистика није на страни жена, па подаци показују да се испод линије сиромаштва налази 52 одсто жена, а око 47 одсто мушкараца.

Она је указала и на то да су професије где чешће раде жене слабије плаћене, као што је случај са просветом, здравством и новинарством.

“Посебно су угрожене жене на селу и оне углавном нису носиоци газдинстава, али зато итекако раде у пољопривреди, али неплаћено и често су без икаквих примања или с минималним или породичним пензијама. Ово најбоље илуструје податак да је тек 14 одсто жена стално запослено на газдинствима, а чак 85 одсто мушкараца”, навела је Бранкица Јанковић.

Она је додала и да се у Србији у најчешће домаћинства воде на мушкарце, док су самачка домаћинства углавном женска.

Жене су најзаступљеније у категорији издржаваних лица, а потом следе жене којима је главни извор прихода пензија и социјална примања.

“Лошији положај изузетно је видљив и код старијег становништва, али и ту можемо приметити да жене у просеку примају мању пензију него мушкарци, и то око 20 одсто мању старосну, а око 16 одсто мању инвалидску”, навела је Бранкица Јанковић.

Она је указала да када је реч о старосној дискриминацији, још један проблем с којим се чешће суочавају жене него мушкарци јесте да послодавци избегавају да запошљавају жене које имају више од 50 година, те оне, након губитка радног места, скоро да немају шансу да нађу ново запослење.

Повереница је закључила да је кључ борбе против сиромаштва одговорна и адекватно креирана социјална политика која се базира на валидним подацима и која представља изузетно важан део економске политике.

Према њеним речима, битан је и адекватан рад социјалних служби који не представља само доделу новчане социјалне помоћи, већ и стручан рад са сиромашним појединцима.

“Већи броја радних места је једини начин изласка из сиромаштва, као и образовање које је један од услова за боље позиције и животне могућности. Такође, разбијање стереотипа и предрасуда је важно за спречавање дискриминације приликом запошљавања и уопште у области рада и радних односа”, сматра повереница.

Бета