Социјалистичка Југославија имала је неколико стожера – лични ауторитет Јосипа Броза Тита, Савез комуниста и Југословенску народну армију. Војска устројена по совјетском моделу, али са комбинацијом западног и источног наоружања, била је понос нације. Мит је говорио да СФРЈ тада располаже са петом војном силом Европе, одмах иза Британије, Француске, СССР и Италије. То, наравно, није било тачно.
Војска није била само војска. Она је имала огроман друштвени и економски утицај. Имала је сопствени пензиони фонд, станове, летовалишта и наравно огроман наменски сектор у привреди.
Југославија је производила пушке, тенкове, авионе, бродове и другу опрему и технику.
Војска Југославије је била одлично организована за случај напада спољног непријатеља.
Међутим, национално хетерогена и политички монолитна армија била је потпуно немоћна у околностима грађанског рата. То се најбоље видело у два догађаја.
Први је био покушај савезног секретара за народну одбрану генерала Вељка Кадијевића да спречи распад земље, практично претећи лидерима југословенских република војним ударом. Али, кад се видело да нико заправо не жели опстанак Југославије, њен чувар ЈНА је устукнула.
Епизода мини рата у Словенији је показала чак и конвенционалну војну немоћ, па су се људи дословно спрдали причама како су “словеначки ловци поразили пету армију Европе”.
Рушење митова о Титовој епохи:
1. Југославија је била лажни рај
2. Словенци увек први повуку ногу
Сутра – Рушење митова о Титовој епохи (4): Живели смо у великом обданишту
Љ. Ивановић – Вести
