Београд — Потрошачка корпа са пет основних животних намирница, поскупела је за око 750 динара од почетка године.
Највише је у овој години поскупело уље за 22 динара, док су остале основне животне намирнице бележиле скок од 7 до 18 динара. Ако би се ове намирнице куповале у нормалним количинама месечно је четворочланој породици потребно 5.850 динара, што је за 750 динара више него што се на уље, јогурт, шећер, брашно и млеко трошило почетком године.
Стручњаци поручују да разлога за такво поскупљење нема и да трговци користе положај на тржишту да са потрошачима играју игру мачке и миша.
За одлуку да вишом ценом нападаш производе који се највише троше није потребна никаква мудрост, а преко потребне мудрости за одговор на питање како уштедети на куповини основних животних намирница, нема.
Ко је крив за такав рачун? Кажу – проверени трговински трик – поскупљење од динар, два или три и то у добро одмереним временским размацима, тихо да нико не примети.
“Нема никаквог разлога да нешто поскупљује, једини основ што трговци имају финансијске губитке и сав свој недостатак због смањеног промета надоместују поскупљењем основних животних намирница на тзв. неприметан начин. Сваки месец 5 до 10 динара нешто, ви не региструјете , а добици огромни”, каже Горан Паповић иу Удружења за заштиту потрошача.
Већина трговинских ланаца би на ове тврдње одговорила – није до нас, ценовник диктирају произвођачи. Произвођачи узвраћају да цене иду горе само када поскупи набавка или скоче трошкови производње и подвлаче – то се у овој години није десило. Аналитичари сматрају и да је поскупљење инспирисано и често понављаном поруком да је скочила куповна моћ запослених грађана.
“Ово је игра између мачке и миша између трговаца и потрошача где трговци испитују могућност.. Главни кривац су трговци не произвођачи апсолутно на њих стављам акценат”, каже Милан Простран, агроекономски аналитичар
Тачно је да се на акцијама шећер може купити за 69 динара, а уље и за 110, али и то је за неке злоупотреба маркетинга. На потпуно либерализованом тржишту, где конкуренција и те како притиска, потрошачу као једино средство у борби против вискоких цена преостаје уздржавање од куповине, тј. недовољно слатки колачи, тесто које не дише и немастан омлет.
Б92
