Посланик Социјалдемократске партије Немачке (СДП) у Бундестагу Предраг Јуратовић истакао је данас да су поглавља 23 и 24 кључна у приступним преговорима, и да је важно да се она што пре отворе, јер ЕУ није само заједница економских интереса, већ пре свега европских врендости, која се заснива на темељима људских права.
Јуратовић је, у Београду на трибини магазина „Њузвик” на тему „Суочавање са прошлошћу – отварање досијеа и илустрације (искуство Немачке)”, рекао да је битно да се у региону југоисточне Европе, на путу у ЕУ, гради свест на темељима људских права.
„Кроз економске интересе се ствара социјална сигурност, али се зна да економија и друштвени елементи могу функционисати само ако се узимају у обзир демократски принципи”, поручио је Јуратовић.
Он је оценио да су поглавља 23 и 24 битна јер се баве људским правима, слободама и правосуђем, додајући да су она тешка и да се не ради само о усклађивању законодавства, већ треба узети у обзир да је на овом поднебљу пуно грешака и зла прављено од идеолошких режима.
Јуратовић је подвукао да је битно да се гради свест правде и да будућности нема ако се не расветли прошлост.
Он је указао да се увек неко појави који покушава да вуче уназад аргументима прошлости, због чега је битно суочити се с прошлосћу, а ујендо и одати поштовање жртвама.
„Само смо онда веродостојни према будућности. Понашањем према људима прошлости одређујемо понашање у будућности”, рекао је Јуратовић.
Он је с тим у вези истакао да на простору западног Балкана постоји осећај неправде, и да је највећи проблем што су још увек важнија питања коме неко припада, чију партијску књижицу има, него личне вредности.
Савезни комесар за евиденцију службе државне безбедности бившег ДДР-а Роланд Јан је поручио да Немачка подржава пут Србије у ЕУ, као и да друштво има јасна правила на чијем врху приоритета су људска пава.
„Само људска права нам омогућавају да у продуктивној расправи нађемо најбољи пут. То је разлика измејду диктатуре и демократије. Диктатура је нешто где неколицина намеће пут, а демокатија омогућава да сви заједно, у сучељавању аргумената, одредимо пут”, прецизирао је Јан и додао да је због тога важно бављење прошлошћу.
Јан је казао да се Немачка не бави прошлошћу зато што је се радо присећа, већ зато што жели да гледа напред.
„Треба гледати у ретровизор да се не би суочавали са опасностим у будућности”, рекао је Јан.
Суочавање с прошлоћу, кроз очување досијеа тајне службе, шанса је за оне који су преживели доба диктатуре, да разумеју прошлост, а уједно и доприноси развоју демократије.
Јан је подсетио да су грађани ДДР-а 15. јануара 1990. упали у централе Стаси-ја и сачували тајна досијеа те обавештајне службе, која је била „сабља” диктатуре.
Очување досијеа је, како сматра, симбол револуције на истоку Немачке, додајући да је пажљив однос према прошлости и диктатури одлучујући за будући пут демократије.
„Само отварањем досијеа можемо зауставити даље деловање Стаси, можемо створити основе за демократско друстсво и зато смо се одлучили у Немачкој да користимо та досијеа”, рекао је Јан истичући да је битно да се ода почаст жртвама прошлог режима, виновници именују и да се побрине за расветљавање.
Јан је указао да је сачувано 111 километара досијеа, а иза сваког се налази једна људска судбина.
С тим у вези је поменио и своју судбину, рекавши да је увидом у досије имао прилику да схвати многа догађања у његовом животу, као и ко му је прави пријатељ.
„Увид у досијеа је била важна основа за развој демократије у Немачкој”, подвукао је Јан. (Танјуг)
