Уместо избора председнице – а предложена је Маја Гојковић – и осталих органа Скупштине посланици се баве крађом избора, Титом, глоговим коцем, Мартиновићевим годинама, лажним патриотизмом, националностима, чланским књижицама, пасуљем…
Ако Драгољуб Мићуновић буде журио на вечеру или на спавање, народни посланици, по свему судећи, ни у другом дану конститутувне седнице Скупштине Србије неће изгласати председника парламента. Расправа, која је прекинута у петак вече након десеточасовног заседања, а настављена данас, оправдала је популаран назив који Скупштина има у народу: “најгледанији српски ријалити”.
Уместо избора председнице – а предложена је Маја Гојковић – и осталих органа Скупштине посланици се баве крађом избора, Титом, глоговим коцем, Мартиновићевим годинама, лажним патриотизмом, националностима, чланским књижицама, пасуљем… Пијаца, дакле.
Уласком нових лица у парламент очекивали смо динамичније седнице, али ни стари ни нови, а ни они нови-стари посланици – попут представника СРС и ДСС – нису одлолели испробаним методама. На скупштинском менију – не оном који је највише заокупио Сашу Радуловића – поново су се нашли добацивања, расправе, држање политички говори и скретања са дневног реда. Најшаренији парламент до сад, са 16 посланичких клубова, није донео ништа ново на политичкој сцени Србије. Показао је само да је парламентаризам – један од постулата демократског друштва – у Србији неважна дисциплина.
И како ће онда ових 250 посланика, који нису могли да задрже свој фокус ни у току протоколарне седнице на оно што треба да ураде, изгласати било који закон? Колико ће дана трајати расправе о свему само не о ономе за шта су плаћени?
Нажалост, непоштовање парламента није нова вест. Није чак ни две деценије стара. Рецимо, стенограми из 1927. године показују да су неваспитање, добацивања, прекидања и расправе на све теме, само не на задату, дубоко укорењени у нашем друштву.
Зато је проблематично то што посланике нико не схвата озбиљно, па чак ни мандатар Александар Вучић, који је догађаје са прве седнице прокоментарисао:
“Увек су се многе ствари дешавале у скупштини, ништа ту није било скандалозно, осим оних који су причали да имају генијална решења, а јуче су причали о решењима за ћевапе”.
То што су се многе ствари “увек” дешавале у скупштини, не значи да један проевропски премијер или мандатар за председника владе треба да – изостаком критике на рачун својих колега из СНС-а, али и других посланика – да оправдање наставку такве праксе.
Расправе попут оне између шефова посланичких група СНС-а и СРС-а Александра Мартиновића и Војислава Шешеља, затим лидера демократа Бојана Пајтића, који је у једном тренутку опсовао “себи у браду”, напредњака Владимира Ђукановића и деесесовца Ђорђа Вукадиновића, у којем је преиспитивана национална припадност резервисане су за кафану, а не скупштинску салу.
Ни извињење, попут Пајтићевог, који је како каже “физиолошки одреаговао” када је себи у браду опсовао “а у п…. м….” нису успели да умање утисак да ће ова скупштинска сезона извлачити најгоре из посланика.
“То сам изговорио више за себе. Жао ми је што се чуло нешто мимо излагања. Нисам имао намеру да понизим Скупштину. Реакција је била бурна и нисам остао хладнокрван”, рекао је Пајтић.
Иако је дуго очекивани повратак Шешеља у парламент, након више од деценије обећавао “луду забаву”, која је првог дана почела поздрављањем гардиста са “Где сте четници”, сусретом са старим супарником Ненадом Чанком, а потом се наставила у сали, радикал, забрињавајуће, није главни циркузант. Током другог заседања он је, након што су посланици СНС напали председавајућег Драгољуба Мићуновића због начина на који води протоколарну седницу и спорог рада парламента, истакао да они својим репликама допринели општем хаосу који влада у сали.
“Његово је да води седницу, овде је проблем ваше журбе, не знам зашто вам се жури. Ако вам се жури зашто пре 20 дана нисте заказали седницу, и ако вам се жури зашто одговарате сваком посланику опозиције. Не можете да прећутите и да журите, то се међусобно искључује”, казао је Шешељ.
А Мићуновић? Најстарији посланик, којем је управо захваљујући овој титули запало да води конститутивну седницу одбија да води седнице које не воде никуда. И то не чуди. Прву седницу обележиле су расправе, паузе и прекид у 10 увече, а ни ова, која и даље траје, ни по чему се не разликује.
Александру Вучићу и Љиљани Хабјановић Ђуровић већ је досадила скупштинска дебата – поднели су оставке на посланички статус.
Можда трећег дана заседања – што ће бити рекорд за протоколарну седницу – посланици схвате свој посао озбиљно, па у Скупштину дођу спремни за рад. Можда оставе своје неваспитање испред врата сале, и демантују оно што је Арчибалд Рајс написао 1928. године: “Скупштина ваше земље, једне од најјуначкијих у том великом ратном обрачуну, стварала је парламент јединствен у својој врсти међу свим земљама учесницама у рату – парламент забушаната”.
Пише Јована Радовановић, Недељник.рс
moje svinje i prasici sigurno,sve zavisi od vaspitanja :)))
Шта се друго могло очекивати од Парламента који нам је Запад скројио, а који је изабран преко највећих злопотреба у бирачким списковима, бугарског воза, медијског пропагандног терора, корумпираног РИК-а и директног утицаја амбасадора наших окупатора? Добили смо институцију којом ћемо се сви стидети и биће наша највећа срамота, јер ће превазићи и Вука Манитога, пошто је он јединка, а њих је 250 хулигана разних фела, жељних власти и сласти. Нека нам је Бог и Русији на помоћи!