Београд — Ове године динар се добро држи. Вредност домаће валуте према евру била је између 121 и 122 динара. Међутим, ових дана динар је кренуо силазном путањом.
На домаћем међубанкарском девизном тржишту Народна банка Србије је ове године продала 780 милиона евра а купила 20 милиона. А све то да не би дошло до већих осцилација код домаће валуте. Динар је најачи био 4. јануара – 121,51 за евро. Најнижу вредност до сада забележио је 25. фебруара – 123,52 динара.
У понедељак је за један евро требало 123,27 динара. Кривце овога пута не треба тражити само на домаћем терену већ и у међународним финансијским водама.
Долар већ дуже бележи пад, а очекује се да америчке Федералне резерве то зауставе. То је путем тржишта хартија од вредности посредно утицало на клизање динара.
Финансијски стручњак Ненад Гујаничић сматра је, осим тога, на све утицало и то што су камате на домаће државне хартије од вредности сада знатно ниже него пре неколико година, али и да промене у вредности динара нису драматичне, што не значи да не може доћи до даљег слабљења.
А како је све почело у САД?
Елем, док су камате америчких Федралних резерви падале, светски финансијски инвеститори куповали су хартије од вредности у оним земљама где су камате више. Ту смо били и ми. Ових дана, када из ФЕД-а стиже сигнал да ће камате остати исте па и расти, јасно је да ће и улагачи ићи тамо где су услови повољније, односно у САД јер се очекује и раст долара.
Зато су купци српских државних хартија од вредности почели да продају трезорске записе. Када дођу до већих сума динара, одмах журе да тај новац претворе у евре. С обзиром на то да је наше тржиште плитко, то се одмах одразило и на вредност домаће валуте.
Гујаничић каже да те промене још нису добиле забрињавајуће размере:
“Да је дошло до продаје наших папира већег обима, сигурно би било и већих промена на курсној листи, односно евро би већ вредео 125 па и 127 динара”, наводи он.
“Цена за домаће хартије од вредности је пала на принос од један одсто, а пре некоколико година је био три до четири процента годишње. То се јошвише види код домаћих еврообвезница које се продају на страним тржиштима. Пре неколико година камата је била 7,5 процената, а пала је на свега један одсто у претходној понуди. Зато инвесититори иду ка тржиштима где су камате веће”, објашњава Гујаничић.
Познато је да Србија не може утицати на догађаје на светским финасијским тржиштима. А како може да се брани од негативних утицаја из света, попут ових догађања везаних за долар и политику ФЕД-а?
Гујаничић објашњава да су најбоља брана за све земље, па и за Србију, стабилне јавне финансије и јака економија. Такве промене много мање ће осетити земље које имају те перформансе, попут Немачке, рецимо.
Што се тиче динара, остаје да видимо какву нам судбину кроје с друге стране Атлантика. Динар је ове године био стабилан за наше прилике. До сада је на годишњем нивоу према евру ослабио 2,3 одсто. А сутра… видећемо какве ћа камате одредити ФЕД, као и како ће на то реаговати овде на домаћем терену за приносе на хартије које ми емитујемо.
Дневник
