Међу првих сто компанија чији губици превазилазе вредност капитала налазе се још нека звучна имена српске привреде БАТ, „Лукоил”, „Гранд казино” и „Идеа”
Највећа јавна предузећа су на крају 2011. године располагала три пута вреднијим капиталом, него она у приватном сектору, али су упркос томе направила скоро пет пута веће губитке. До ових закључака дошао је Мирослав Здравковић, уредник портала Макроекономија, укрштајући извештаје из базе Агенције за привредне регистре 100 највећих предузећа по вредности капитала.
Упркос чињеници да су компанијеујавномвласништвурасполагалеса 2.432 милијардединаракапитала, ималесукумулиранегубиткеуизносуод 407,6 милијардидинара. Са друге стране, 64 приватне компаније и неприватизована друштвена предузећа имали су неколико пута мање вредан капитал у износу од 728,5 милијарди динара. Међутим, њихови губици су пет пута мањи од губитака највећих јавних предузећа.
Ту, међутим, није крај диспропорцијама. Јавна предузећа остариласудобитод 78,5 игубитакод 7,6 милијардидинара, док су приватне компаније имале знатно боље резултате. Добитак је на крају прошле године изнео 112,2, а губитак 21 милијарду динара. При том, у државним фирмама ради око 100.000 радника, а у приватним чак 40 одсто мање.
– У просеку у јавним предузећима приход по запосленом износио је 8,4, а у другој групи 14,3 милиона динара – израчунао је наш саговорник.
Ови бројеви, сматра Здравковић, прилично добро објашњавају разлику у мотиву постојања и пословања предузећа у јавном и приватном власништву, објашњава.
– На пример, у првој групи су чак три водовода и канализације, Београда, Новог Сада и Врања, „Србијашуме”, „Скијалишта”, „Србијаводе”, „Воде Војводине”… Значи, овде имамо компаније чија је процењена вредност резултат поседовања природних ресурса, а да при томе нису у пословању профитно оријентисане – додаје.
Међу „приватним” компанијама највећи капитал имају НИС, „Делезе”, „Делта капитал” и „Делта рил естејт”. Ту су и „Меркатор”, „Фијат”, „Теленор”, „Хемофарм” и „Делта аграр”.
Интересантно је и то да је 100 компанија са највећом добити имало добит од 223,8 милијарди динара, мада је само првих шест на листи остварило половину ове суме. На списку је највише компанија из прерађивачке индустрије.
Ако финансијски извештаји представљају крвну слику српске привреде, онда имамо велики разлог да се забринемо. Претражујући базу Агенције за привредне регистре, Здравковићу је сада јасније зашто привреду мучи беспарица. Јер, добар део предузећа забележио је губитак који је изнад висине капитала. По том критеријуму, рекордер су „Застава аутомобили”. Са само осамнаесторо формално запослених њихов губитак превазилази вредност капитала за чак 44,2 милијарде динара. У стопу их прати једна приватна компанија. Реч је о „Вип мобајлу” (37,7 милијарди). Ту су и „Ју-Ес стил”, ХИП „Петрохемија” и „Велефарм”. Међу првих сто компанија чији губици превазилазе вредност капитала су још нека звучна имена српске привреде. Ту су БАТ, „Лукоил”, „Гранд казино” и „Идеа”.
– Питање је шта би се догодило када би нека од ових компанија одлучила да прекине да послује у Србији – забринут је Здравковић. Да ли би, попут „Ју-Ес стила” и за њихова дуговања и запослене гарантовала држава, или би стотине и хиљаде фирми морале да књиже губитке због ненаплативости потраживања.
„Вип” и „Идеа”, у мобилној телефонији и у трговини, примениле су стратегију повећавања тржишног удела свесно правећи губитке, а очекујући профит када остваре велико тржишно учешће, појашњава.
– Проблем може наступити у матичним земљама уколико нису способне да редовно измирују доспеле финансијске обавезе. У том случају се финансијска криза може прелити у Србију кроз повећање ионако већ превисоког степена неликвидности – упозорава он.
Ништа мање забрињавајући за њега нису ни подаци о резултатима „Фијат аутомобила Србије”. То предузеће поседује капитал у износу од 24,9 милијарди динара, а већ је у прошлој години прокњижило губитак у износу од 5,6 милијарди динара.
– Хоће ли држава, попут „Ју-Ес стила”, купити за један евро „Фијатов” удео у фирми уколико ова компанија одлучи да не послује у Крагујевцу? – пита се Здравковић.
Политика
