Нови Закон о извршењу и обезбеђењу, који почиње да се примењује од петка, 1. јула, уводи низ системских новина.
Поред тога, када је у питању наплата комуналних потраживања, нови закон предвиђа да ће улагањем приговора суду грађани одложити извршење, односно принудну наплату, до судске одлуке о њиховом приговору, што до сада није био случај јер приговор није одлагао извршење.
Због укидања паралелне надлежности, суд ће спроводити само четири врсте извршних поступака, за које ће бити искључиво надлежан и у те поступке се неће укључивати јавни извршитељи, рекла је Тањугу члан радне групе за израду новог Закона извршитељ Мирјана Димитријевић.
Она је указала да, као и до сада, у искључовој надлежности суда остаје извршење одлука о одузимању, предаји и виђању деце односно одлуке из породичног права и насиља у породици, као и одлуке поводом враћања запослених на рад.
Поред тога, нови Закон суду искључиво оставља поступак извршења обавезе чињења, нечињења или трпљења – односно оних судских одлука којима се дужницима намеће одређена забрана неког понашања.
“Највећи број тих случајева се односи на заштиту од сметања поседа. Ти предмети су до сада могли да се подносе и јавним извршитељима, али сада њихова надлежност престаје”, указала је Димитријевић.
Она је истакла да Закон уводи и нови правни институт у наш систем који ће бити у искључивој надлежности суда, а то је – заједничка продаја непокретности и покретних ствари везаних за ту непокретност.
“Сва остала извршења па чак и одлука из поступка обезбеђења привремених и претходних мера прелази у искључиву надлежност јавних извршитеља”, указала је Димитријевић.
Према њеним речима, од петка суд престаје да буде надлежан за саму фазу спровођења извршног поступка.
То значи да – када суд донесе решење о извршењу сваки извршни поступак мора да се настави пред конкретно одређеним – месно надлежним јавним извршитељем, кога је извршни поверилац дужан да означи у предлогу за извршење.
Ако извршни поверилац пропусти то да уради суд ће му одбацити предлог за извршење, напоменула је Димитријевић.
Такође је указала да веома велика овлашћења и надлежности јавних извршитеља у фази спровођења извршења, односно сва она питања о којима је суд одлучивао по претходном закону, сада прелазе у надлежност јавних извршитеља.
“Закон је предвидео да ће јавни извршитељи о тим питањима одлучивати решењем против којег ће моћи да се изјави правни лек – жалба надлежном суду, чиме је обезбеђена судска контрола рада јавних извршитеља, а испоштовао уставно право грађана на приступ суду”, нагласила је Димитријевић.
По жалби на решење јавних извршитеља ће, како је указала, одлучивати другостепени судови – виши судови и Привредни апелациони суд када је у питању привредна материја.
Осим жалбе, као правног лека, у извршном поступку постоји и приговор који ће се улагати на већи број одлука јавног извршитеља трочланом већу првостепених судова, напоменула је Димитријевић.
Када је реч о поступцима наплате комуналних услуга, као што су неплаћена струја, вода, телефони и друго, за које су и до сада извршитељи били искључиво надлежни, новина за грађане је то што ће приговор првостепеном суду на решење о извршењу јавног извршитеља одлагати само извршење, односно принудну наплату потраживања.
Димитријевић је прецизирала да неће моћи да се крене у извршење и принудну наплату тог дуга, пре него што суд одлучи о приговору извршног дужника.
До сада је како је подсетила, комунално предузће подносило извршитељу предлог за извршење, а он је доносио закључак и одмах приступао наплати, те се није чекала одлука суда о приговору дужника уколико је изјављен.
“Сада ће дужници моћи да се потпуно заштите пред судом од евентуално неоснованих покушаја наплате онога што уствари не дугују”, нагласила је члан Радне групе за израду новог Закона.
Димитријевићева је такође указала да ће јавни извршитељи према новом Закону морати да имају положен правосудни испит као услов за именовање и обављање професије, имајући у виду повећање овлашћења, јер на њих прелази део судске надлежности – они ће доносити решења и одлучивати о јако битним питањима у самом поступку.
Ова одредба није спорна за нове јавне извршитеље који ће убудуће бити именовани, међутим она даје рок већ именованим извершитељима у којем да морају да положе правосдуни испит, јер уколико то не учине биће разрешени.
“О томе ће коначу реч дати Уставни суд јер је увек непопуларна ретроактивна примена било ког новог закона. Колеге које су именоване за извршитеље нису криви што нису имали правосудни испит, јер нису ни морали да га имају по ранијем закону”, нагласила је Димитријевић.
Иначе, како је указала, додавање префикса “јавни” уз досадашњи назив извршитељ је учињено како би се нагласила јавно-правна компонента ове правосудне професије.
“Јавни извршитељ врши јавна овлашћења, држава му поверава део власти. То што он послује у форми предузетника и није на буџету државе је од мањег значаја. Његова основна улога је да обезбеди примену закона и владавину права”, истакла је Димитријевић.
Поред јавних извршитеља у Србији има и судских изврситеља, који ће спроводити извршења четири поменуте врсте извршног поступка који ће бити у искључивој надлежности суда.
У Србији тренутно има 235 извршитеља који имају преко 1.700 запослених, док је у судовима на томе ангажовано око 800 људи.
Први професионални, убудуће јавни извршитељи, у Србији су почели са радом у јуну 2012. године.
Танјуг
