Ово лето биће вруће и запаљиво и у српској полицији. Амадео Воткинс, протектор задужен за “сређивање“ српског безбедносног система, захтева да се, без одлагања, отера из полиције, као “технолошки вишак“ око 2.000 полицијских службеника. Обрачуни у полицији су жестоки, а могуће је да падне и крв. Сменом начелника Управе криминалистичке полиције ПУ Београда Драгана Кецмана, који је познат као пристојан човек и ничим компромитован у служби, најава је “пожара“ који може да однесе многе начелнике са својим места, а можда и из живота.

Све организационе јединице Министарства унутрашњих послова Србије су у расулу. ПОчев од Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) у којој се очекује постављење команданта, до Полицијске бригаде, којом командује корумпирани и компромитовани комадант Душан Пувача, до Полицијске управе за град Београд, на чијем је челу Веселин Милић, чије хапшење и извођење на суд захтевају представници међународне заједнице у својству протектора над Србијом.

Из добро обавештених извора новинар Магазина Таблоида сазнаје да се првих дана јула очекују хапшења значајно позиционираних личности. Чека се да премијер Вучић формира нов кабинет, ако у томе успе.

Организоване групе, које покушавају да у бизнис унесе зарађени новац и уведу га у легалне токове, у сукобу суда са министром полиције у оставци др Небојшом Стефановићем. Њему су ти људи купили и опремили кућу на Бежанијској коси, кућу у Петровцу на мору, снабдели га огромном количином новца. Од министра се очекивало да покрије њихове послове. Али… Више јавно тужилаштво у Београду покушава да се бави својом “делатношћу“, односно да самостално води преткривични и кривични поступак. Све је мање могуће утицати на одлуке овог тужилаштва.

Из МУП-а Србије отишао је директор Милорад Вељовић и већи број високопозиционираних начелника, који у полицији имају своје људе на позицији и интересе, које морају да штите. Сукоби ширих размера и са несагледивим последицама су у изгледу.

И Управа за ванредне ситуације Београда је у проблемима.

Основну снагу за гашење пожара на територији града Београда чини Ватрогасно спасилачка бригада Београд, као јединствена територијална ватрогасно спасилачка јединица за свих 17 општина. Ватрогасне станице као делови јединствене јединице формирани су на општинама ужег градског подручја (Звездара, Вождовац, Кошутњак, Земун, Батајница, Сурчин. Борча Раковица село и Железник), као и на територијама општина Обреновац, Младеновац, Лазаревац, Гроцка, Барајево и Сопот. За гашење пожара на пловним објектима и објектима у приобаљу користи се брод „Ватрогасац“.

Просечно време стизања екипа на место интервенције је 8 минута и 10 секунди. Просечно време стизања на лице места је незнатно повећано због благог повећања броја интервенција на отвореном простору и на неприступачним теренима. Са реализацијом изградње већег броја ватрогасних станица широм територије града Београда, очекујемо да се просечно време стизања на лице места смањи на око 5 минута.

Закрчење саобраћајница је основни фактор који значајно утиче на време стизања. Тај проблем би се могао решити, формирањем станица на појединим подручјима града (Нови Београд, Савски венац, Стари град, Калуђерица или Винча, Миријево, итд.). Иницијатива која је покренута за решавање питања градње ватрогасних станица на територији града Београда је делом и донела резултате.

Са представницима града Београда постигнут је договор око одабира локације и изградње мале ватрогасне станице на подручју Новог Београда у непосредној близини продајног маркета „Темпо“.

Скупштина града Београда је усвојила план мрежа Ватрогасно спасилачких јединица на територији града Београда. Управи за ванредне ситуације у Београду одобрене су нове 22 локације за изградњу ватрогасних јединица.

Награда „Светислав Стојановић“ дели се у јануару или фебруару за прошлу годину. Награда је за пожртвованост у спашавању од пожара. Начелник Управе за ванредне ситуације Београда за награду је предложила саму себе – Сања Жигић Вуксановић за 2012. Награда је 300 хиљада динара. Требало јој је да реновира стан те године, али су се побунили ватрогасци. Онда је те године ником нису доделили. Обично се предлажу ватрогасци из ДВД или професионални ватрогасци.

За излазак на лице места, када је у питању пожар или већа несрећа и катастрофа, ватрогасци имају мање од једног минута из просторија ВБ. У камиону немају услове за пресвлачење ни док се налазе у службеним просторијама. На дежурству носе радну униформу (то је заштитна униформа за гашење шумских пожара и мало је тања од других униформи), а онда облаче преко ње заштитну униформу (то је универзална, за све услове гашења пожара, и дебља је). Кад преко радне обуку заштитну, а то се дешава у 90 одсто случајева, ватрогасци који иду на интервенцију имају ограничену покретљивост.

Члан оркестра Лепе Брене, примљен је 2015. године у Ватрогасно спасилачку бригаду Београд, примљен је на посао као приправник у 45 години! Сада вози команданта ВСБ Радета Милошевића!

За време министарске конференције ОЕБС-а прављени су спискови радника Сектора за ванредне ситуације и спашавање, који ће учествовати непосредно у обезбеђењу тог скупа у Комбанк Арени. Ту проверу су вршили припадници БИА и многи од проверених нису добили акредитацију и нису учествовали на скупу ОЕБС-а, али је зато непосредно после тога унапређен у начелника у цивилној заштити Л. Максимовић, звани Макса, мада је имао негативну проверу од БИА.

Услов за рад у Сектору за ванредне ситуације и спашавање је да мора да има одслужену војску, због те чињенице рок за пријем у МУП – Сектор је померен са 26 на 30 година. Међутим, примају лица и од 45 и 50 година.

Син начелника Управе граничне полиције примљен је ВСБ, али је толико физички слабашан да чак приликом задужења основне опреме ватрогасца није могао да је понесе у кутији, већ му је морао помоћи комадант батаљона. Колеге су се оправдао побуниле, да са таквим не могу отићи на интервенцију.. Пребачен је у централу Сектора за ванредне ситуације, да ради на портирници.

Секретарица команданта ВСБ има решење за ватрогасца и комадант је сваког месеца награђује варијабилом од 20 одсто. Те паре се троше за кабинет команданта. Други ватрогасци добијају награду, па у договору и њима узимају ту награду за потребе кабинета. Има ватрогасаца који имају искуства у грађевинским пословима и молерају. Они не иду на интервенције, али обавезно, сваког месеца добијају награду јер крече, врше грађевинске радове руководству ВСБ и другим руководиоцима МУП-а…Због овога ватрогасци који спашавају лица из пожара, и који се налазе у налетном воду, који су изложени непосредној опасности, не могу бити награђивани. Сви се примају преко државног секретара Милосава Миличковића.

Бушни шлемови

После свих промена у Министарству унутрашњих послова и Безбедносно-информативној агенцији безбедносна ситуација у Србији је постала катастрофална.

Након недавне набавке шлемова и заштитних прслука намењених јединици Жандармерије у копненој зони безбедности према Косову, поменута опрема је 8. јуна 2016. у магацину „Атекс“-а у МУП-у на тестирање предата предузећу „Бест – Ас 7″ из Београда, чији је законски заступник Вукица Станисављевић.

Пошто у том тренутку државна лабораторија за тестирање наоружања и војне опреме није била у функцији, „Бест – Ас 7″, који сам нема потребну акредитацију за бављење овим послом, одлучио је да поменуту опрему тестира у Хрватској. Организатор целог посла био је Шефкет Демировски, који живи у Скопљу, у улици Џона Кенедија, у насељу за које се сматра да је седиште албанске иреденте у Македонији. Демировски је познат и по својим контактима са властима самопроглашене републике Косово. Њему је у поменутом послу тестирања помагао Дејан Аврамовић.

Демировски је авионом стигао у Београд 23. маја 2016. и то искључиво како би организовао преузимање и пребацивање опреме у Хрватску.

Противно Правилнику о тестирању, пребацивање опреме у иностранство нису надгледале наше безбедносне службе, нити је самом чину тестирања присуствовао припадник јединице чија је опрема у питању. Демировски се побринуо да му нико не смета.

Приликом балистичког тестирања зрно је пробило један шлем. Да би то заташкао Демировски исти предаје Војину В. (пуно име познато редакцији) са налогом да га поправи како се не би видело пробијање које је живота могло да кошта евентуалног носиоца.

У извештају за МУП Србије, који је издала фирма која је вршила тестирање, стоји да је опрема у исправном стању и да је отпорна на све метке. У посебном извештају који је саставио за своје албанске колеге, Демировски, међутим, наводи који тип зрна и под којим условима може да пробије шлем.

Пошто јединица жандармерије није била обавештена о времену и месту тестирања, њени припадници нису могли да истоме присуствују и да се својим очима увере у степен поузданости шлемова. Да су их преузели овакве какви су, ризиковали би да их убије противник са друге стране демаркационе линије који је био упознат са њиховом слабом тачком.

Приликом предаје заштитне балистичке опреме у Београду, нечијом грешком је предат и списак корисника, односно припадника поменуте жандармеријске јединице. Такође су нечијом грешком на тестирање послати панцирни прслуци заједно са текстилним делом, који се иначе за овакве прилике скида, а на коме су исписани име, презиме и чин носиоца опреме.

Демировски и његови албански сарадници дошли су тако у посед комплетног списка припадника жандармеријске јединице која обезбеђује копнену зону према самопрокламованој држави Косово и то заједно са сазнањима ко је на ком положају у јединици.

Када је потпуковник Јовановић из поменуте јединице тражио да се текстилни део опреме врати, испоставило се да нико не зна адресу на којој се прслуци налазе, па је опет ангажован Војин В. да би исте нашао и предао Жандармерији.

О свим овим проблемима и безбедносним пропустима нико у МУП-у нити БИА-и није ништа знао, а тако би остало до данас да није стигла пријава споља, која је алармирала надлежне. У поменутом допису детаљно је описано не само како је опрема предата, већ и како је, на који начин и где поправљен прострељени шлем да би се замаскирала рупа. Ништа од овога надлежни из безбедносних служби нису сазнали оперативним радом.

Мајор Горан Митровић, И. Милановић, Таблоид